Испоруке оружја у Сирију сахрањују наде у компромис

По свему судећи, конфликт у Сирији избија на нову спиралу напетости. Према саопштењима француске штампе, Париз и Лондон су решили да прекрше ембарго на испоруку оружја сиријским устаницима. Може бити речи о преносним противавионским ракетним комплексима купљеним у трећим земљама, као и о противтенковском оружју и пуњењима за артиљеријске уређаје, које су устаници отели од противника. Логика Француза и Британаца је јасна: ако терористи буду наоружани савременим оружјем, трупе сиријске војске ће претрпети велике губитке, што ће се негативно одразити на њихово борбено расположење и лојалност.

Многи експерти сматрају такву логику погрешном. Јер основни хуманитарни циљ, прекид братоубилачког рата, тако неће бити постигнут.

Једни експерти сматрају да ситауција у Сирији постепено почиње да се окреће у корист устаника, други да постоји велика вероватноћа пата, када ни једна од страна не може да постигне одлучујућу предност. Значи, може се допустити да хипотетичне испоруке оружја устаницима прате циљ максималног интензивирања конфликта. Што се енергечније буду водила борбена дејства, то је ближе расплет. Вероватно Запад сматра да Асада треба притиснути на било који начин. Не одговара му што се сиријска „демократизација“ прилично отегла. При томе Запад највероватније зна да својим акцијама подтиче регион на кризу. Како сматра старији предавач катедре за општу политикологију НИУ-ВШЕ Леонид Исајев,

- У датом тренутку све што се дешава у арапском свету говори управо о томе. Чинило би се Тунис излази из кризе, али последњи догађаји показују да не излази. Египат се у тој кризи налази перманентно. Јемен, Бахреин, Либија – не видим неке преседане који би пружили могућност да се говори о томе да ће се ситуација у Сирији развијати другачије. Мени се чини да постоји неки фундаментални лом како у политичкој, тако и у идеолошкој сфери. За сада се не види да неко може да попуни вакуум који се формира после пада арапских режима – ауторитарних, понекад жестоких, али ипак стабилних. Зато се појављују дуготрајне политичке кризе – или у благом облику као у Тинису, или на ивици, као у Египту. У ком облику ће то бити у Сирији? Вероватно између Египта и Либије. Али то да ће после свргавања Асада наступити права политичка криза, то је чињеница.

Асадову световну аутократију (као и друге неиделане али урачунњиве арапске политичке режиме) замениће не локалне демократе, већ светски исламистички фундаментализам, уверн је политиколог, експерт за Исток Станислав Тарасов.

- У случају уклањања Асада у Сирији неће бити успостављена демократија, већ ће доћи радилани исламисти. Управо они који су убили америчког амбасадора, они против којих је Француска организовала интервенцију у Малију. У условима Сирије долазак исламиста ће значити не само раскол земље, вће и наставак исламистичке експанзије у размерма читавог региона. То је врло опасно. Ал-Каида се утврдила не само у Авганистану и Ираку. Она је сада у суседној Турској. Ал-Каида већ ратује против Сирије. то прети озбиљном дестабилизацијом ситуције. Судећи по многим знацима, прве ласте арапске револуције већ почињу да досежу границе Закавказја.

У целини, сиријски конфликт и без додатних напора има тенденцију ширења. Затрпавати земљу оружјем је исто што и гасити пламен бензином. Овакав демарш Британије и Фрнацуске у контексту покушаја дипломатског регулисања ситуације који се настављају коначно сахрањује крхку наду у међусиријски компромис.

Сергеј Дуз,