Случај Магнитског – тачка или три тачке

Случај Магнитског је затворен. Истрази није пошло за руком да сакупи објективне податке о томе да је против правника фонда Ермитаж Капитал било извршено кривично дело. Ово је саопштио у уторак Истражни комитет РФ. Да ли ће ова одлука бити тачка у скандалозном случају? Узимајући у обзир његову политичку обојеност, не, сматрају експерти.

Према верзији истраге, консултант инвестиционог фонда Ермитаж Капитал уз помоћ пет компањона, организовао је незконити повраћај пореза на профит из 2006. године. Тако је из руског буџета било проневерено више од 5 милијарди рубаља. Сергеја Магнитског су оптужили за организацију схеме избегавања пореза. 37-годишњи правник се упознавао са материјалима случаја у московском истражном затвору. Његово здравствено стање се неочекивано погоршало и 16. новембра 2009. године Магнитски је преминуо од срца.

Случај је изазвао широки одјек у јавности, медицински персонал затвора су оптужили за немар. Ипак 28. децембра прошле године Тверски суд је ослободио оптуженог – бившег заменика начелника истражног затвора Бутирска за медицински рад Дмитрија Кратова. У његовим дејствима нису пронађени знаци немара. Суд је признао да између смрти Магнитског и поступака оптуженог нема везе. А данас је Истражни комитет решио да затвори случај. Према подацима истраге, Магнитски је у затвору био у истим условим као и други затвореници, насиље и мучења против њега нису примењивани.

Рећи да је одлуком Истражног комитета на случај Мангитског стављена тачка могуће је само у правном смислу. Проблем је у томе што се случај мал те не од самог почетка из правне преместио у политичку раван. За то је у великој мери заслужан председник фонда Ермитаж Вилијам Браудер. Његова бурна делатност је овенчана одређеним успехом: сенат САД је усвојио такозвани закон Магнитског – црни списак руских чуновника који су по мишљењу Браудера умешани у смрт правника. И руски став претрпео је одређене промене, истиче политиколог Владимир Слатинов.

- Видели смо еволуцију руског званичног става. Прво је чињеница смрти добила одјек у јавности – и међународној јавности, подргреван лобирањем фирме Ермитаж Капитал. Руска страна је несумњиво испољила жељу да истражи случај. Ипак процесни поступак нијезадовољио одређене стране, господин Браудер и Ермитаж Капитал су наставили напоре да прогурају акт Магнитског. Пошто је акт био усвојен, случај је добио политичку обојеност. Руско руководство га је оценило као непријатељски корак на рачун РФ, фактичко мешање у њен суверенитет.

Треба рећи да према самом борцу за правду Вилијаму Браудеру органи реда у Русији имају доста питања. Сумњиче га не само за избегавање пореза, већ и незакониту куповину акција руских компанија. Своју истрагу су спровели и новинари. Они сматрају да је Магнитски био једини који је могоа да сведочи о Браудеру. Ипак он је ћутао, надајући се да ће му шеф помоћи да изађе из затвора. Већ после смрти Магнитског Браудер је почео да шири причу о правнику тобоже убијеном у затвору. Јер као што се зна, напад је најбоља одбрана.

Андреј Смирнов,