Сећање на жртве и разарања у НАТО агресији

Прошло је пуних 14 година од НАТО агресије на Србију, у којој је нанесена колосална штета тадашњој Југославији, односно Србији и Црној Гори. У бруталном бомбардовању које је трајало 78 дана, убијено је више од 2.500 људи, од чега је највише било цивила. Истовремено је рањено преко 12.000 људи, међу којима је било близу 3.000 деце, а материјална штета је процењена на 100 милијарди долара.

И мада је премијер Дачић јуче на годишњицу почетка напада нагласио да се нада «да више нећемо морати да гинемо за Србију, већ да живимо и радимо за њу», у наставку је саопштио забрињавајућу истину, рекавши «да времена нису лака и да проблеми који су постојали пре 14 и 20 година и даље су исти». То значи да се по премијеровом мишљењу ништа суштински није променило од оног времена када су Србији насилно отимани Косово и Метохија, а нешто прецизнији на ту тему је јуче био председник општине Приштина са измештеним седиштем у Грачаници, који је поводом актуелних преговора Београда и Приштине рекао «да су очи и мисли Срба са Косова и Метохије последњих дана упрте у Брисел, Вашингтон и друге центре моћи у којима се, као и пре 14 година, притисцима, уценама и изнудама одређује судбина Срба.»

А подсетимо, те 1999. године НАТО алијанса је бомбама из ваздуха разорила 25.000 стамбених објеката, уништила близу 500 километара путева и око 600 километара пруга. Такође, гађано је 14 аеродрома, срушено 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста.

Из приближно 1.200 авиона испалили су преко 400.000 пројектила чија је укупна маса износила 22.000 тона, а том приликом је коришћена и забрањена муниција са такозваним осиромашеним уранијумом.

Колико је била велика количина пројектила бачених на Србији током НАТО бомбардовања, говори сам по себи и податак даје начелник Сектора за ванредне ситуације дословно изјавио да «нема дана у години да се у Србији не пронађе бар десетак неексплодираних убојних средстава, што значи да тога у Србији има пуно, а да не помињемо колика је опасност по грађане.»

С обзиром да Србија није била у стању да се сама избори са тако тешким проблемом расутих неексплодираних бомби, било је неопходно укључивање и руских деминера који су током низа година већ многе делове Србије очистили од пројектила северноатлантског савеза, а посебно велик посао чишћења су Руси обавили на нишком аеродрому, ког су у потпуности ослободили од мина. Осим тога, Руска Федерација је недавно одлучила да поклони Србији још неколико десетина милиона долара да би се уништиле бомбе које је НАТО пакт бацио по целој земљи, а новац ће бити уплаћен Србско-руском хуманитарном центру у Нишу да би се наставио процес уклањања мина.

И поред огромних напора који су учинили руски стручњаци за деминирање, у Србији се хиљаде бачених касетних бомби и даље налазе на површини од око 13 милиона квадратних метара, на неколико стотина места, у чак 16 општина. И после читавих 14 година од страшног злочина и агресије не само да нико није за то одговарао, и не само «да су и даље исти проблеми који су постојали пре 14 година», како је управо казао премијер Дачић, него се штавише Хашим Тачи, заменом теза, недавно у Њујорку, где је присуствовао седници Савета безбедности УН, залажио да Србија исплати ратну одштету Косову. У свом одговору, Ивица Дачић је истакао да «никакав мировни споразум и регулисање питања ратне одштете никада нису помињани у званичним преговорима Београда и Приштине, као и то да је тако нешто за Србију апсолутно неприхватљиво.» Међутим председник српске владе том приликом није ниједном речју поменуо питање одштете за штету причињену Србији током агресије. Подсетимо, та материјална штета коју је Србија претрпела у бесправном бомбардовању, мимо одлуке Савета Безбедности Уједињених нација, креће се по најблажим проценама од 30, па све до невероватних 100 милијарди долара. А о хиљадама убијених и рањених грађана Србије да и не говоримо.

Ратко Паић,