Диносаурусе погубила комета?

Американци су истакли нову верзију погибије диносауруса. Они су одмумрли пре 65 милиона година због судара Земље не са астероидом дугим 10 километара, како се сматрало раније, већ са кометом. Тако сматра палеоеколог Џејсон Мур са Дартмурског колеџа.

Многи истраживачи се слажу да се загонетно небеско тело урезало у северни крај полуострва Јукатан у Мексику. После удара формиран је кратер Чиксулуб пречника 180 километара. Једна његова половина је на копну, друга под водом Мексичког залива. О ударном пореклу Чуксулуба сведочи карактеристично топљење стена, као и повишен садржај врло тешког метала иридијума у њима. Он се у уобичајеним условима на Земљи не сусреће.

По оценама Џејсона Мура, претходни подаци о иридијуму су били нетачни. У ствари њега је много мање, што се добро слаже са садржајем осмијума у Чиксулубу, још једног тешког метала ванземаљског порекла. Одатле проистиче да је укупан обим копнених каменитих стена донетих ударом такође био прорачунат нетачно, и небески „дошљак“ тешко да је имао 10 километара у пречнику. Али како би се оставио тако гигантски кратер, он мора да се креће врло великом брзином. Тако се крећу само комете, закључује научник.

У теорији Американца постоји логика, слаже се старији научни сарадник Астрономског инситута РАН Наил Бахтигараев.

- Енергија је пропорционална квадрату брзине. Ако је брзина 2 пута већа и кратер ће бити 4 пута већи. Комете имају заиста брзину већу два до три пута. Постоји прва космичка брзина, друга и трећа. Тако оне могу да имају чак трећу, која је довољна за излазак ван граница Сунчевог система. Такву астероиди немају.

Само везивање за енергију не укида сва питања, сумња шеф лабораторије Математичког моделовања геофизичких процеса Института за динамику геосфера Валериј Шувалов.

- Размера кратера зависи од енергије тела. Да је оно било мање, али се кретало са већом брзином, то је могуће. Али превише мало података је остало да би сада ово могло да се реконструише. Мислим да ће тешко бити утврдити шта је то било – астероид или комета.

Мурова верзија не прецртава остале. На пример, може се претпоставити да је ипак био астероид. Одломака је на Земљи остало мало зато што је већи део космичком брзином напустио област Земљине гравитације. То ће се десити ако се Земља и небеско тело крећу унакрсним курсом. Индиректно то потврђује чињеница да крактер има помало овалну форму. Према претходним хипотезама, судбински камен од десет километара сам је био одломак судара два велика тела у појасу астероида пре 160 милиона година и до судара са Земљом скоро 100 милиона година је лутао по космосу.

Спорови шта је то било, комета или астероид, неће престати још дуго. Мада је даљи сценарио развоја догађаја отприлике јасан. После удара небеског тела читаву Земљу је прекрио гигантски облак прашине, која се годинама није таложила. Десило се глобално захлађење. Лишавање сунчеве светлости довело је до погибије биљака, после њих и животиња и читавог ланца исхране, укључујући неокретне диносаурусе – свега 75% врста на Земљи.

Ипак нису сви диносауруси изумрли. Део је успео да преживи ову хладноћу и катастрофу. Њихови потомци до данас су међу нама. Ми их називамо птицама.

Борис Павлишчев,