Могучи и Велики сада заједно

Нови уметнички руководилац петербурштког Великог драмског позоришта Товстоногова постао је познати руски редитељ Андреј Могући. Представили су га трупи 29. марта.

Андреј Могучи је успешан, тражени редитељ. Има 51 годину и доста победа иза себе: довољно је рећи да је Могучи петоструки добитник националне позоришне награде Златна маска. Још крајем 80-их основао је у Санкт-Петербургу независни Фромални театар – почињао је уличним перформансима који су потресали машту грађана. затим када су га позвали у чувени петербуршки Александрински театар, није изневерио себе – успео је да „пелцује андерграудном“ окошталу класику, успео је да надахне нове снаге трупи. Он уме да гради не ломећи, и то својство ће му врло користити у Великом драмском позоришту. Али неће му бити лако, рекла је у интервјуу за Глас Русије поштовани критичар, руководилац Петербуршких позоришних новина Марина Дмитревска. Она је подсетила на ситуацију 50-их година када је у позориште дошао Георгиј Товстоногов, учинивши овај колектив мал те не најбољим у Русији.

- Он прима потпуно разорено позориште – нема репертоара, изгубљена је репутација. Могучи ће морати да уради оно што је некада морао да ради Товстоногов – када је товстоногов дошао у Велико драмско позориште, тамо, као што се зна, била су отворена само једна врата, остала позоришту нису била потребна, толико мало је било публике. И отприлике у истом положају је позориште данас, и Могучи мора накако га да доведе у 21. век.

Да, Велико драмско позориште преживљава тешка времена, осим стваралачких лутања ситуацију погоршава дуготрајни ремонт главне зграде, мада позориште ради, представе претходног репертоара се дају. И што је најважније, остао је колектив, у њему су такви доајени као што је Алиса Фрејндлих, Олег Басилашвили. Колико брзо и пажљиво ће се десити зближавање зависи од обе стране. Андреј Могучи о свом односу према глумцима говори директно.

- Ипак за мене је људски контакт приоритетнији над професионалним. У сваком позоришту, свакој представи. Ако се људски подударимо у схватању појединог проблема књижевног или естетског карактера, са таквим глумцем радим са задовољством.

Како тачно ради редитељ? Андреј Могучи је неусмњиво редитељ формалног правца. Он увек прави неку партитуру за предтаву, заједно са својим истомишљеницима пише је буквално по нотама – музика, слика и реч развијају се паралелно. Глумци код Могучег постају део великог редитељског платна. То није оно што се обично подразумева под психолошким позориштем који је исповедало Велико драмско позориште. Али мораће да се навикну, траже тачке додира, сматра Марија Дмитревска.

- Ово именовање је врло неочекивано, чак парадоксално, зато што су природа уметности Андреја Могучег и оно што смо навикли да подразумевамо под Великим драмским театром нешто сасвим друго. Али мени се чини да је то врло занимљива здрава идеја – именовати управо Могучег у Велико драмско позориште које је већ престало да буде популарно за публику. Сада треба да почне неки нови живот, и ми ћемо почети неко врло занимљиво ново позоришно путовање.

Нови уметнички руководилац је добио карт-бланш од руководства културног ресора Санкт-Петербурга, при томе обећао је да ће се брижљиво односити према јединственом колективу позоришта.

Рита Болотска,