Европарламент: ко води руком посланика?

Како су саопштили недавно немачки медији, независни посланик Европарламента од Аустрије Ханс-Петер Мартин објавио је све предлоге, које је добио од различитих лобиста током последње 2 године. Реч је о покушајима подмићивања тог европосланика да би он омогућио укључивање неких амандмана и допуна за нацрте закона, које усваја парламент.

Како је израчунао аустријски посланик, члан комитета за економију и финансије, за 2 године је он добио 1427 писама и електронских саопштења од лобиста, који су заступали интересе крупних фирми и концерна, као и различитих организација. Њихов списак, који заузима 41 страну, Мартин је изнео на Интернету. Према његовим речима, није прошао ниједан дан, када он не би добио од банака, берзи или осигуравајућих агенција позиве на бесплатне ручкове, пријеме и концерте, као и на конференције, које се одржавају у неким егзотичним земљама. Како је израчунао европосланик, учешће у свим тим акцијама би му донело 65 хиљада евра или 3 хиљаде евра месечно. То су иначе приходи просечне немачке или аустријске породице.

Разуме се, позиви такве врсте Мартину и његовим колегама у Европарламенту, како истичу медији, нису повезани са осећајем љубави према посланицима или са дарежљивошћу. Аутори таквих посланица рачунају на конкретну вајду у виду помоћи у подношењу неких амандмана и допуна за нацрте закона, које усваја парламент. Осим тога, биле су и стриктне препоруке у гласању «за» или «против» неких одредаба, а понекад у неусвајању читавог текста неких нацрта закона.

Како су сазнали аутори недавно основаног немачког Интернет-портала LobbyPlag, што се преводи као «лобистичко зло», усвојени нацрти закона често се потпуно поклапају са предлозима неких концерна. У принципу, каже посланик Европарламента од фракције Зелених Јан Филип Албрехт, нису сви лобисти, којих у Бриселу има око 20 хиљада, лоши. Они често иступају као експерти у неким комитетима и радним групама. Главно је, сматра Албрехт, да би бирачи могли да знају, у којој мери су посланици независни, чије интересе они заступају. Иначе, они не могу а да не заступају ничије интересе, - убеђен је шеф оделења евроинтеграције Института светске економије и међународних односа Сергеј Уткин.

- То је типична ситуација за парламентарни рад. На крају крајева посланици на неки начин заступају своје бираче и заједно с њима одређене групе интереса. Сам феномен лоблизма није проблем. Проблем су злоупотребе, које су могуће у било којој сфери, између осталих, и у овој. Када су злоупотребе очите, то постаје познато јавности, разматра се у штампи, што је механизам транспарентности.

Активиста независног удружења, које делује у Бриселу, Lobby Control, члан немачке странке Зелених Нина Катцемих испричала је у интервјуу о тактици лобиста.

- Прво они отварају биро у Бриселу, затим успостављају контакте с комесарима. У идеалном случају, они успевају да продру као експерти у једну од хиљаде радних група. У Бриселу фале стручњаци, зато експерте позивају са стране. Ако тим људима пружају право гласа приликом разматрања нацрта закона, то је већ успех.

Ко пише законе у Европи? – питају се новинари. Таквим активистима, као што је Нина Катфемих, одговор је јасан: они, који имају више новаца, дакле, утицаја.