Тамну материју први пут „пробали на укус“

Научници су добили нове податке о постојању такозване тамне материје. Према теорији, ова тајанствена супстанца заузима 80% читаве масе Васионе и има улогу скелета на који је нанизана обична материја – звезде и галаксије.

Оптимистички закључци су изведени после резимирања резултата алфа-магнетског спектрометра на МКС. Уређај је пребачен на Међународну станицу 2011. године. Он је постављен на њеној спољној површини, велик је као аутобус и тежак 7 тона. Његова намена је да лови и анализира честице које долазе из дубине космоса.

Тамна материја се тако и назива зато што се ничим не испољава, осим гравитације. О њој се може судити само индиректно: њени угрушци својом тежом помало одбацују светслосне зраке који иду кроз њих из удаљених галаксија. Зато астрономи виде већ изобличену слику ових галаксија. Саме честице тамне материје, како се сматра, испуњавају читаву Васиону и слободно прожимају све објекте: земљину куглу, људе, звезде. Али како то може да одреди уређај на МКС?

По верзији физичара, честице се постепено нагомилавају унутар звезда. Када их постане превише, у условима гигантских температура оне реагују међусобно. Дешава се миркоексплозија и распад. На крају се рађа пара од обичног електрона и позитрина – античестице електрона. Посебно су занимљиви позитрони, њих је приметио спектрометар АМС, говори руководилац Астрономског космичког центра Физичког института РАН академик Николај Кардашев.

- Резултати су показали постојање великог броја позитрона. То може да сведочи о томе да постоји одређени тип тамне материје. Са друге стране, постоје извори позитрона и од експлозија супернових звезда које формирају неутронске звезде и пулсаре. Оне такође могу да дају позитроне.

Како се не би помешали позитрони са честицама које иду са неутронских звезда и пулсара, треба утврдити где је извор. Алфа-магнетни спектрометар то не може да учини, пошто има широки угао ловљења честица, објашњава шеф одељења за теоријску астрофизику АКЦ ФИАН Владимир Лукаш.

- Могу се направити детектори направљени по другом принципу одређивања правца. Да се окреће детектор и да се гледа одакле су дошле честице. И после тога да се схвати који је извор у питању. Ако је он у центру галаксије, онда ће хипотеза о тамној материји бити додатно потврђена. Али ако није, онда је то несумњиво одговор на то да су извори ових честица пулсари, а не тамна материја.

Гигантски масив података добијених са МКС физичари ће проучавати неколико месеци. Ако се распореде ухваћене честице по величини енергије, тачније по спектру, неке особине спектра могу да укажу на „рукопис“ својествен само тамној материји. Истина, хипотезе о томе шта је тамна материја такође су многобројне. Понуђени су чак такви њени облици који уопште не дају позитроне. Тако да спорови око резултата рада спектрометра АМС неће дуго утихнути.

Научници ће у међувремену чекати нове податке од овог најскупљег научног инструмента у свету. Његова разрада коштала је 2 милијарде долара. У њој је учествовало 56 научних колектива из 16 земаља, укључујући Русију. Алфа-магнетни спектрометар радиће на МКС до 2020. године. Научници не сумњају да најупечатљивија открића тек предстоје.

Борис Павлишчев,