Демилитаризована зона између Севера и Југа

Власти Северне Кореје нису дозволиле да се пребаци храна јужнокорејцима у Кесон. Тамо, у индустријском комплексу, блокирано је преко 200 људи. Од почетка априла званични Пјонгјанг игнорише све молбе Сеула да им се пружи помоћ. После неколико недеља гласних изјава о могућем почетку војних дејстава, власти Северне Кореје су прешле на мање јавне начине притиска на јужног суседа.

Већина обичних грађана у Сеулу не воли да мисли на рат. И бави се решавањем практичних питања.

У среду су свим очекивали реакцију Пјонгјанга на обраћање јужнокојреске председнице Парк Геун Хје, у којем је она позвала да се осигура приступ радницима блокираним у посебној зони Кесон. Железнички саобраћај са индустријским комплексом је Пјонгјанг прекинуо још у фебруару. У априлу је био затворен аутомобилски саобраћај. Пошло је за руком да се евакуише јужнокорејски персонал скоро све 123 комапније које раде у Кесону. Осим 209 људи. Предедница Парк Геун Хје је такође молила да се у Кесон пусте бизнисмени како би прегледали стање људи који су тамо остали и утврдили шта је са опремом у фабрикама.

Ипак званични Пјонгјанг је игнорисао молбу јужног суседа. И дсетине новинара који су од раног јутра дежурали код прелаза Паџу који води у Кесон, морали су да цео дан престоје испред капије. И то у врло ограниченом режиму, пошто се гранични прлаз налази непосредно у демилитаризованој зони.

ДМЗ – тако кратко називају ову територију у Јужној Кореји. То је двокилометарска зона отуђења која се простире дуж демаркационе линије која дели Корејско полуострво од 1945. године. Она је успостављена 1953. године, како би се означили положаји на које су се повукле армије Северне и Јужне Кореје после прекида ватре. Формално земље се до сада налазе у рату. Индикативно је што се свуда унутар зоне и по њеном пречнику осим обичне бодљикаве жице користи такозвана Бруова спирала. Она је забрањена за коришћење у војно време Женевском конвенцијом. Бодљикава жица у ДМЗ је заштита не само од суседа са севера, већ и од туриста који сваке године долазе на специјално издвојене делове зоне. До сада у овдашњим шумама се очувало на стотине хиљада недеактивираних мина које су бацане са севернокорејских хеликоптера за време борби. О минама које су поставили јужњаци говоре када се спушташ у један од 4 тунела испод Демилитаризоване зоне. Северна Кореја је почела да их гради скоро одмах после појаве ДМЗ. Али отворени и блокирани, и то само 4 од скоро 30, они су били већ много касније. Последњи 1990. године. После проналаска тунела јужњаци су га затворили и буквално напунили минама за превентиву нових упада. Данас је за туристе отворен тунел нађен 1978. године. Он је требало да осигура скоро моментално пребацивање десетина хиљада севернокорејских војника према Сеулу у орку од једног сата. Чак замисливши ниске и врло мршаве људе, тешко је схватити како је могло да се претрчи неколико десетина километара под земљом у уском ходнику за тако кратко време.

Демилитаризована зона данас је не само место историјсог сећања. За суграђане то је један од главних пропагандних симбола. Сваког дана овде довозе екскурзије ученика и војници говоре о славној војној прошлости и ништа мање славној будућности – у виду уједињене земље. О томе да ће се то сигурно десити у демилитаризованој зони се говори на сваком кораку.

Полина Черница,