Алкохол - ствар укуса

Група истраживача из Универзитета у америчкој држави Индијана објавила је да je главни узрок укључивања «центара задовољства» у људском мозгу приликом употребе алкохола укус пића, а не етилни шпиритус, који се у њему садржи. Током експеримента педесеторици мушкараца је било предложено неколико врста жестоких пића, која су они познавали. Приликом њихове употребе код добровољаца су пратили реаговање организма и лучење хормона. Сазнало се да већ осећај укуса у устима, например, пива – пре него што се алкохол нађе у крви - изазива лучење хормона задовољства, допамина.

Између осталог, у овом је случају пиво посебно лукаво пиће, многи га не сматрају за алкохол. Међутим, то је варка, од њега исто тако настаје зависност, као и од жестоких пића, - уверевају стручњаци.

Зато француска традиција да се за ручком попије чаша црног вина или немачка традиција да се у подне попије кригла пива не спадају у културу пијења, већ су очити знак алкохолизације друштва.

Научници сматрају да су најопаснија алкохолна пића такозвани лаки алкохол. Прво место заузимају коктели у лименкама, који имају, чинило би се, безазlени укус лимuнаде, што се код нас не асоцира с алкохолом. При томе једна лименка коктела од 9 одсто је једнака 1,1 деци вотке. Све то не би било тако страшно да није синтетичних додатака и појачавача укуса, који погоршавају апетит.

На другом месту се налази племићко пиће – шампањац. У зони ризика се оно нашло због мехурића угљендиоксида, захваљујући којима алкохол брзо доспева у крв. Једини начин да се човек не опије је добра меза.

Људи, који болују од дијабетиса, морају да забораве на ликере. Они повећавају ниво шећера у крви, те су способни да озбиљно повреде гуштерачу.

На питање како да се пије, а да се не напије, као и шта је препоручљиво од жестоких пића, што мање угрози здравље, одговара психијатар-нарколог, главни лекар Клинике психолошке адаптације Алексеј Магалиф.

- Култура употребе алкохола се састоји пре свега у томе, што човек цени гозбу, где је алкохол неки додатак кулинарске акције, где су главни разговор с другим човеком или другим људима, укусна јела и паузе у употреби алкохола, где се квалитени алкохол преслојава храном. Зато мамурлук при таквој употреби квалитетног алкохола настаје врло ретко и у доста слабом облику.

Многи су сигурно приметили да су у младим годинама могли да се веселе током читаве ноћи, при томе су нормално функционисали читав следећи дан, али се касније та лакоћа постепено губи. Ствар је у изради фермената, који су одговорни за цепање алкохола у крви. Отприлике после 23. године, када човек коначно престаје да расте, ћелије се обнављају сваке године све спорије. Израђује се мање фермената. Научници препоручују да се у то време одустане од јефтиних врста пива, вина и жесоких пића, који у већини случаја садрже много додатака. Свакако, не сме се заборавити ни на осећај мере.