Ниво незапослености у зони евра поставио рекорд

Незапосленост у зони евра поставила је нови рекорд. Према последњим подацима, у марту показатељ је скочио за једну десетину процента и премашио цифру од 12 одсто. Укупан број оних који не могу да нађу посао износи више од 19 милиона људи.

Максимални ниво незапослености забележен је у Шпанији — скоро 27%. За земљу то је нови рекорд. У другој проблематичој држави валутног савеза, Португалу, показатељ је достигао 17,5%. Чак у Ирској, коју је тројка кредитора више пута хвалила за успехе у спровођењу структурних реформи и смањење дужничког оптерећења, бележи се увећање скоро за 1%. ЕУ жање плодове посејане на почетку дужничке кризе, констатује заменик директора аналитичког одељења компаније Московски центар фондова Јелена Чернолецка.

- Сада се проблематичне земље зоне евра налазе у суштини између чекића и наковња. Тачније између оних решења која су за њих донели лидери зоне евра — смањењем дефицита буџета и неопходношћу да се помаже у развоју сопственим економијама. Али за помоћ су потребни инфраструктурни пројекти.

Узнемиреност код експерата сада изазивају и велике економије ЕУ. На пример у Француској је такође рекордна незапосленост — на нивоу од 10%. Ситуација може да се погорша и у главном донатору читаве ЕУ — Немачкој. Коментарише генерални директор инвестиционе компаније Валар Капитал Антон Манајев.

- Увећање незапослености, чини ми се, тицаће се већ основнијих учесника зоне евра, пре свега Немачке и Франуске, где ова тенденција тек почиње. То је везано пре свега за хлађење кинеске економије. И рад за извоз који се сада води у Немачкој, наравно, своди се на нулу.

Мада Европа има бољи избор него да једноставно чека да се кинеска економија опет захухта. Реч је о ревидирању приоритета економске политике. За почетак могу да се ублаже услови добијања финансијске помоћи за најзаосталије земље, каже Јелена Чернолецка.

- Сада ми већ видимо да су лидери зоне евра ипак спремни да ослабе притисак на проблематичне земље, да им дозволе да постепено троше новац за подршку економије. То могу да буду као у Кини и нови инфраструтурни пројекти, и очување запослености, то што је Немачка својевремено чинила када су преко синдиката била забрањена отпуштања, али могле су да се смањују плате уз очување радних места.

Ако почне да се мења прилаз већ сада, први резултати ће се видети до краја године. Стабилну обнову експерти прогнозирају најраније 2014-15. године. Ако, наравно, финансијска тржишта не приреде нова изненађења.

Леонид Гурјанов,