Вирус среће

У Русији три четвртине становника сматра себе срећним. Такве податке наводи у свом истраживању Савезни центар за проучавање јавног мњења. Сваке године број људи задовољних животом у нашој земљи се нагло повећава.

Експерти су убеђени да су тако високи показатељи у првом реду везани за масовну увереност у будућност. Јер друштво је најперспективније када држава отвара границе за разноврсни развој, пружа разне могућности за живот, брине се о социјалном благостању човека. Што је више таквих могућности, то је већи коефицијент среће. Када држава није у стању да задовољи потребе активног дела становништва за самореализацијом, вера у срећну будужност нестаје, уверавају стручњаци. То може да се деси још због одуства три основна фактора који утичу на такозани индекс среће, говори генерални директор Савезног центра за проучавање јавног мњења Валериј Фјодоров.

- Постоје три елемента која су присутна и то се тиче не само Русије, већ и већине других земаља у свету. Прво је наравно приход. У беди тешко је ипак бити срећан, ма какав да си оптимиста. Други показатељ је здравље, при томе не објективно, већ субјективно: да ли се осећаш здравим или не. И треће је наравно осећај саучешћа, тачније колико се осећаш у миру с асветом, са својим суседима, рођацима, пријатељима, суграђанима. Ако постоји осећај да не учествујеш у животу твоје земље и да се она о теби брине, ти можеш да утичеш на то шта се у њој дешава, ниво среће се повећава.

Пре неколико година британски истраживачки центар Њу економикс фондејшн је разрадио Светски индекс среће. 2007. године, када је центар први пут приказао рејтинг, горњу позицију је заузела једна од најсиромашнијих земаља на свету – Вануату: мала острвска држава источно од Аустралије. А САД у којима је тежња ка срећи прописана у Декларации независности као једно од неотуђивих људских права, нису доспеле чак ни међу првих сто. Судећи по карти среће коју су направили Британци, међу лидерима је већ неколико година Латинска Америка. У прошлој години она је заузела 9 од 10 првих места, уступивши само друго Вијатнаму. Као што видимо, државе са објетивно високим стандардом и демократским трдицијама углавном по срећи заостају за мање развијеним.

Аналитичари центра дошли су до закључка: показатељи економског раста и развоја не одражава реално самоосећање нације. Испоставило се да људи сањају не само о богатству, колико о срећи и здрављу. Занимљиво је да по подацима компаније Галуп, у последњих неколико година посало је четири пут више срећних у свету. О чему говоре и последња социолошка анкетирања по Русији, где 77% грађана ниво среће мери у првом реду стањем здравља. На другом месту је срећан брак и увереност у сутрашњицу, и тек онда богатство.

Све то говори о нивоу сопствене самореализације, а никако не о срећи, сматра шеф катедре за неуропатологију и психопатологију факултета клиничке и специјалне психологије МГППУ, магистар психологије Наталија Зверева.

- Човек не може да буде читавог живота срећан. У животу човека постоји неколико, можда много, можда мање срећних тренутака који су основа за оцену себе као успешног или неуспешног човека – и у смислу срећног и или несрећног. Мени се чини да у датим резултатима пре имамо посла са оценом себе као успелих људи, а не срећних. Зато што је срећа кратковремено осећање.

Срећа је заразна ствар, до таквог закључка дошли су стручњаци Харвардског и Калифорнијског универзитета. По њиховом мишљењу, ако у окружењу човека превлађују добронамерни и осмехнути људи, њихов осећај света се преноси и њему. Шта више, научници су извели формулу заразности среће. Опробавши ову болест једном, човек жели да добије вирус поново. Тако да можете да болујете од среће до миле воље.

Љубов Курјанова,