Све о животу фосилних гуштера

Руски палеонтолози су први пут реконструисали начин живота птеросаура – фосилних летећих гуштера. Шеф лабораторије Зоолошког института Руске академије наука, професор Александар Аверјанов је успео да реконструише вратни део кичме једне врсте птеросаура, који је научницима помогао да увиде „навике“ фосилне животиње.

За научнике је права срећа да нађу кости птеросаура. Кости ових фосилних гуштера, првих међу кичмењацима који су почели да лете, се налазе јако ретко. Аверјанов је недавно учествовао у експедицији у Кизилкум (Узбекистан) и нашао у тој пешчаној пустињи много костију. То су кости Аждархида – најкаснијих птеросаура који су живели пре 65-90 милиона година.

Карактеристична особина Аждархида је дуг врат. Реконструкција вратног дела кичме је допринела да се створи јаснија слика о томе како су они живели и долазили до хране. Они су, највероватније, споро летели изнад површина река, језера и мора и тражили рибу у плићаку. Покретљивост врата је била ограничена, али су они могли да савију врат у задњем делу и да држе главу и вертикално, скоро као и хоризонтално.

Доња чељуст касних птеросаура је имала завојит зглоб и кесу испод грла, као код пеликана. Завојити зглоб је отварао доњи део чељусти и кесу. Када пеликани отварају кљун образује се „мрежа“ за риболов. Нешто слично су имали и Аждархиди. Они су ловили рибу у „мрежу“, нагло забацивали главу и гутали улов.

Аверјанов и његова научна група су уз помоћ компјутерске технологије успели да реконструишу начин живота птеросаура. Научници су дигитализовали делове костију методом ласерног 3D-скенирања, а помоћу компјутерских програма су направили тродимензионалне моделе кичме. А, онда није било тешко да се сложе вратни делови кичме фосилног летећег гуштера.

Олга Соболевска,