Зашто имигранти са Балкана учествују у паљењу европских предграђа?

У предграђима Стокхолма су избили масовни нереди у којима је учињена огромна штета и нарушена репутација Шведске као оазе мира и благостања за многобројне имигранте из сиромашних делова Европе и света.

Шведска је у протеклим годинама била једна од најпожељнијих дестинација и за становнике Балкана, па је зато поготово необично да је експлозија бунта и незадовољства избила управо у оним предграђима у којима су они били најбројнија популација. Стога се поставља питање због чега је то тако, и шта је проузроковало огорчење Балканаца и других имиграната у тој земљи на северу Европе?

Све је почело након једног инцидента средином месеца, када је шведска полиција убила старијег човека у покушају његовог привођења, а затим је дошло до неконтролисаног излива незадовољства тамошњих становника целокупним њиховим статусом и социјалним положајем. Током недељу дана непрекидних нереда који и даље нису у потпуности престали, изгорело је преко стотину аутомобила, три школе и једне дечје јаслице, разбијани су излози на трговинама, запаљено је неколико зграда, једна полицијска станица и културни центар. Такође, полиција је нападана каменицама, а шведски ватрогасци су изјавили да никада до сада нису видели толико пожара који бесне у исто време, с обзиром да их је било на стотине.

Ради се о предграђима у којима већином живе имигранти из азијских земаља, али најбројнију групу чине досељеници са подручја Балкана, а поготово из Босне и Херцеговине, који су долазили баш у просперитетну Шведску да у њој нађу спас од сиромаштва и тешких услова живота. Међутим, како се види из протеклих догађаја и по речима самих огорчених имиграната, управо ту их је задесила слична судбина, јер су шведске власти у великој мери смањиле социјална давања. Званични шведски подаци кажу да се преко 30% младих у сиромашним предграђима не школује и да немају посао, а у тим деловима Стокхолма у којима сада владају нереди, званична стопа незапослености је чак три пута већа у односу на укупан просек главног града. Осим тога, разлика између богатих и сиромашних у тој земљи увећава се бржим темпом него у било којој другој развијеној земљи.

А како тврде сами учесници немира, они су неправедно оптужени да не желе да се интегришу у друштвене токове, зато што по њиховим речима, досељеници у тој земљи никада нису ни добили прилику да се прилагоде, па зато сада имају растућу незапосленост и сиромаштво, а жале се и на расистички однос према њима, те сматрају да се само насилним методама могу изборити за то да се о њиховим проблемима сазна у широј јавности.

Све је то допринело томе да се Шведска, која је до недавно у очима свих становника бивше Југославије сматрана за готово идеално место на коме се може започети срећнији и бољи живот, с обзиром на издашне бенефиције које је омогућавао тамошњи социјални модел, одједном претворила у своју супротност, односно у земљу све веће неједнакости и растуће беде.

Имигранти и азиланти из угрожених делова света, а поготово са Балкана, очигледно су осетили бес оног тренутка када су увидели да њихова перцепција Шведске, као једне од богатијих европских земаља, не одговара данашњим стварним чињеницама. А те чињенице говоре да досељеници имају великих проблема са проналажењем посла, а истовремено ни социјална давања нису више онаква, каква су била ранијих година.

Чини се да је све то код балканских и других досељеника, који укупно чине 15 посто укупног становништва у тој скандинавској земљи, створио осећај безнађа и дубоке бесперспективности, што је напослетку резултирало немирима какве управо видимо у предграђима Стокхолма. И што је најгоре, за људе са балканских простора убудуће се поставља још једно важно питање, а оно гласи – ако је нестала илузија о несебичним бенефицијама у оквиру скандинавског модела социјалне правде, те ако ни север Европе више није оаза материјалног благостања и мирно место за живот, онда где га је уопште могуће пронаћи?

Ратко Паић,