Битка за Јужни Атлантик

У последње време стручњаци све чешће Јужни Атлантик називају новим полом на политичкој карти света. Управо тамо се у чврст чвор везују интереси водећих светских велесила и држава које постају све снажније и теже ка томе да прошире и појачају своје зоне утицаја.

Практично, у току целог ХХ века интереси водећих велесила су се на овај део Светског океана односили само посредно. Главне морске битке у Другом светском рату одвијале су се у Северном Атлантику. Овај рејон се налазио у жижи пажње СССР и САД и у току целог трајања хладног рата.

Што се тиче јужног дела Атлантског океана, на њега је у прошлом веку будну пажњу обраћала Британија. Доказ за то је у сваком случају њен рат с Аргентином за, на први поглед, мала острва. И ова борба није завршена, уколико се сетимо да су сасвим недавно Британија и Аргентина обрисале прашину с теме Фокланда (или Малвина, ако се руководимо географијом званичног Буенос-Ајреса).

Данас се у Јужни Атлантик премешта центар војно-стратешке активности регионалних и глобалних играча, уверен је директор Центра за стратешке оцене и прогнозе Сергеј Грињајев.

- У целини, сад се могу запазити промене у распореду геополитичких снага. То је пре свега везано за то што се последњих година мења општа геополитичка слика света. Западноевропски центри делимично губе свој значај, а азијски – стичу. У овом контексту се одвија прекрајање глобалних тржишта, трансконтиненталних саобраћајних путева и финансијских токова. У току последњих година покренути су сви они фактори који одређују положај геополитичког центра силе. Тиме се и одређује интересовање за Јужни Атлантик и друге регионе планете.

Стручњаци посебно истичу активност низа кључних регионалних играча. На пример, Бразил пуном паром гради своје атомске подморнице. Бразилци уопште намеравају да озбиљно обнове своју флоту која се састоји од лаког носача авиона, који су добили од Француза, и неколико десетина других бродова. Све говори у прилог томе да Бразилци покушавају да ухвате предност осећајући да нимало мелодраматичне јужноатлантске страсти постају ужарене.

На врата региона куца и Кина. Обим њене трговине са земљама Јужног Атлантика стално расте. И уопште, Поднебесној је већ одавно тесно у оквиру Пацифичког обруча, сматра војни стручњак Александар Широкорад.

- Бродови кинеске флоте се већ више пута појављују у афричким водама – како у Индијском океану, тако и у Атлатику. У будуће ће се то само појачавати. Тим пре што Кина активно гради носаче авиона. И они се у најскорије време могу појавити у Јужном Атлантику. Постоје противречности између ЈАР и Бразила. Међутим, постоје и тенденције уједињења у погледу оснивања, ако не регионалног војног блока, онда неке заједнице земаља Јужног Атлантика. Сад је тешко рећи какву улогу ће у тој заједници играти САД. Али, у сваком случају, САД су Јужни Атлантик сматрале приоритетним рејоном од средине ХХ века. Американци одатле, разуме се, никад неће отићи.

Прилично симболичан гест било је то што су Американци 2008. године обновили 4. флоту, која је расформирана средином прошлог века, и у чију зону одговорности улази морска акваторија око Јужне Америке. Овај гест је изазвао оштру негативну реакцију латиноамеричких земаља, које традиционално оптужују САД за господарско владање.

Што се тиче Индије, њено присуство у Јужном Атлантику се засад не може упоредити с кинеским, али се и у једном и у другом случају може говорити о заинтересованости Делхија за своје парче регионалног колача. По мишљењу Александра Широкорада,

- За Индију је рт Добре Наде још од XVII века имао велики значај. Тим пре трговачки путеви око рта стичу посебан значај у светлости пиратства, које се развија у рејону Црвеног мора, у водама Сомалије, око Мадагаскара и тако даље. Кина и Индија сад активно покушавају да створе флоту носача авиона. Није целисходно њено коришћење у близини сопствене обале. Дакле, ове јединице ће деловати на удаљености од 2-3 хиљаде километара од обала Индије и Кине. Није тешко досетити се да ће у радијус њиховог дејства ући и Јужни Атлантик. Пет флота – америчка, индијска и кинеска с јединицама које поседују носаче авиона и приобалне флоте ЈАР и Бразила ће хтеле то или не представљати извесне супарнике на мору.

Недавно су немачки аналитичари изнели претпоставку да Јужни Атлантик може да постане нови центар за вађење енергената који по својим размерама може бити попут Блиског истока. Истина, главне резерве корисних руда испод океанског дна у овом рејону још нису потпуно истражене. Може се радити само о претпоставкама. Ипак, и то је сасвим довољно да водеће велесиле уврсте Јужни Атлантик међу своје приоритете.

Сергеј Дуз