Евроазија: заједничке опасности и сложености зближавања

Ове недеље је председник Русије Владимир Путин учествовао у неколико акција, повезаних с интеграционим процесима на постсовјетском простору.

28. маја у Бишкек на самит ОДКБ нису стигли сви председници. Били су одсутни лидери Јерменије и Белорусије – држава, које су поред Русије, Киргизије, Казахстана и Таџикистана чланице те организације. Серж Саргсјан је учествовао у националном празнику, а Александр Лукашенко, изгледа, није дошао у Киргизију да би избегао незгодна питања о Курманбеку Бакијеву. Тај бивши киргиски председник нашао је уточиште у Белорусији, док га активно траже специјални ресори.

У скраћеном саставу Владимир Путин, Алмазбек Атамбајев, Нурсултан Назарбајев и Эмомали Рахмон размотрили су супротстављање опасностима, које ће претити с територије Авганистана после повлачења западних снага идуће године. Те опасности су добро познате – радикализам, илегална миграција и наркотрафик.

Међутим, почетком преговора је Владимир Путин оценио значај самог ОДКБ.

- Наша организација игра приметну улогу у осигурању стабилности у зони своје одговорности. На то је усмерена делатност њених политичких и војних структура. Пре свега, Колективних снага оперативног реаговања (КСОР) и миротворних снага. У ОДКБ се редовно одржавају операције у области борбе с наркотрафиком, илегалном миграцијом, злочинима у информативној сфери, заједничке војне вежбе. Ове ће године вежбе КСОР бити одржане у Белорусији, а мировњаци ће вежбати у Русији. Војно-техничка сарадња у оквиру ОДКБ допуњена је доследним радом у учвршћењу спољнополитичке координације.

На самиту шефови држава су се договорили да ће пружати помоћ авганистанској влади, појачати војни део ОДКБ и предузети допунске мере за учвршћивање авганистанско-таџичке границе. Иначе је самит показао да шефови држава озбиљно схватају забринутост експерата поводом негативних сценарија у Авганистану.

Неки од њих не искључују пуновредни грађански рат и поделу те земље према етничком принципу. Друга реална опасност је масовни продор екстремиста у Централну Азију. Владимир Путин се раније више пута изјаснио о авганистанској опасности и плановима екстремиста да извозе нестабилност у Централну Азију.

Јасно је да таква ситуација не може, а да не забрињава Русију и њене суседе. Повлачење међународног контингента, који не само што није постигао у Авганистану успех, већ је умногоме допринео учвршћивању исламизма, прети новим насиљем. Питање одбране постаје критично важно. Иначе, лидери земаља ОДКБ намеравју да повећавају не само војни део, већ и развијају економију. Рецимо, председник Киргизије је 28. маја предложио изградњу железнице «Таџикистан-Киргизија-Казахстан-Русија», која ће ујединити евроазијски простор и омогућити да се изађе на нова перспективна тржишта, између осталих, Индије и Ирана. Разрађују се и други пројекти, између осталих у оквиру УН. Веома је важно што се Авганистану предлаже учешће у њима.

После самита ОДКБ 29. маја у Астани је одржана прва седница Вишег Евроазијског економског савета уз учешће прдседника Русије, Белорусије и Казахстана. Он одговара за реализацију интеграционих пројеката у области економије. На тај сусрет су били позвани украјински и киргиски лидери. На реду је формирање Евроазијског економског савеза 2015. године. Партнери су подржали тај предлог Владимира Путина.

Главна интрига савета је била већ позната – перспективе учешћа Украјине у Царинском савезу. Ради разматрања тог питања је у Астану стигао њен председник Виктор Јанукович. Кијев стоји пред сложеним избором – да ли да се учлани у то удружење или да се зближава с Европом, која му је предложила асоцијативно, односно, не баш пуновредно чланство. Око те дилеме се већ много расправља: једно искључује друго. Зато украјинске власти морају да лавирају с променљивим успехом.

Кијев предлаже себе у својству посматрача према шеми «3+1». Међутим, постоји правна колизија: појам «посматрача» у Царинском савезу не постоји. Између осталог, највеће економске дивиденде Украјина би имала управо под условом пуновредног учешћа у ЦС. Она би добила приступ без препрека на тржишта држава, у којима живи око 170 милиона људи, а да не говоримо о других преференцијама, између осталих, енергетским. Иначе, пут у «јединствену европску породицу» ће у овом случају бити одсечен. Тешко да ће се то допасти бројним опонентима Јануковича. Услед контаката у Астани донета је одлука да се наредних месеци разради статус посматрача и потпише одговарајући меморандум.

С Киргизијом је ствар једноставнија. Још 2011. године се она обратила с молбом о учланивању у Царински савез с перспективом учешћа и у Евроазијском савезу, који се формира.

Током преговора лидери земаља-чланица Царинског савеза, поред стратешких, разматрали су и конкретна питања. Између осталих, пројекат уговора о Евроазијском савезу, концепцију усклађене агроиндустријске политике и стварање информативног система спољне и узајамне трговине. Према резултатима разматрања потписан је низ важних докумената. Ове године ће се Владимир Путин, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев у оквиру Вишег евроазијског економского савета срести још два пута.