Почетна страница > Новости
Зли језици знају да кажу како Норвешка има у сваком виду уметности по једног генија . У књижевности-Ибзена (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), у музици Грига ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) и у сликарству Мунка .
Разуме се да то није тако, али и да јесте (а није) , само та три генија у Норвешкој била би сасвим довољна.
За нормалне европске покрајине, континенталне провинције, у XIX веку би довољно било да су имале и по једног великана уметности, а тројица би своју отаџбину сврстала у ред уметнички водећих земаља на целом континенту, још ако је то и европски, као што јесте, онда и у васколиком свету.
Деветнаести век-доба националне самоспозанје
Европска уметничка раскрсница: галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија
Европска уметност друге половине XIX века била је заједичка и разликовала се не толико по ознаци „нционалност „, колико по територијалном принципу: неког је привлачио Париз, неког Минхен или Берлин.
Мунк је бесумње, ако би се тако могло рећи, „најнорвешкији „ сликар. Он се овде родио, овде је учио, овде постао славан, овде био одбачен, овде још за живота поштован као национални херој.Он слика скоро све време норвешке пределе и норвешке људе, овде купује кућу, овде страсно воли, овде тешко и дуго болује.
Ако се под норвешким нациналним особинама смтарју мрачне боје и још мрачнија расположења, нервно растројство, усамљеност, стална нервоза, хистерија и маникално –депресивна психоза, онда је он ту у првим редовима.
Али то исто се може казати и за шведска, финска, па и за данска обележја националних карактера .Размеђе векова је обележено управо тим тоновима.
Мунк спојен најдубљим, скоро крвним везама с немачком уметношћу
Али се не сме при том заборавити да је и немачка уметност с којом је Мунк спојен најдубљим , скоро крвним везама, средином XIX века боловала од истих тих болести.И све је то трајало дуго, толико дуго да је у ХХ веку баш тај тип немачке уметности сматран као национално обележје .
Ако хоћеш да будеш сликар, путуј у Париз
После студирања на Државној акедемији слиакрства и уметничких заната у Ослу, Мунк прелази у Париз.Тамо је отишао пошто је добио стипендију коју самостално није одбрао, али с тачке гледишта професије у време 1880.-их, неког особотог избора и није било.
Јер ако хоћеш да постанеш сликар, обавезно мораш ићи у Париз.
Мутне фантазије Одиона Редона, размућене сенке Ежена Крејера, и чак изазовни светлосни ефекти Густава Мороа, показале су се као плодно тло за младог Норвежанина склоног меланхолији.
Две изложбе у Берлину, обе затворене одмах по отварању
После Париза, уследио је Берлин и нови језик који је ту Мунк нашао , показаће своју снагу.
У Берлину ће Мунк приредити две изложбе, обе су затворене одмах по отварању: шта је ово, то није сликар, него скандал-мајстор!
Први експресиониста по верзији историчара уметности и хиперборјеско осећање дуга
„Крик „ није довољан за спознавање мита о првом експресионисти
Гледати Мунка у таквом квантитету како га данас представља изложба у Ослу, је веома тежак задатак.Није тамо само „Крик“, а и он није довољан гледаоцима да спознају оног Мунка, чији је лик сазадн тим митом о првом експресионисти, слажу се ликовни критчари Еевропе који су на свјим потрталима већ објваили прве утиске о славњеничкој изложби у Националној галерији у Ослу, једној од многонбројних врхунских манифестација иза које стоји држава Норвешка, којима се на достојан начин обележава 150. годишњица генијалног нордијског сликара.
Душа Мунка тражила је бол и форму која се код њега могла преображавати
Тачно утврђивање родослова у поптуности је у стању да помогне, уосталом то је један од задивњујућих случајева директног и природног прелаза од стила к стилу у стваралаштву не једне биографије, него буквално само неколико година.
Не оштри рез, него разуђени прелазак с могућношћу повратка увек кад то душа зажели.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
НАЦИОНАЛНИ БОЛ НОРВЕШКЕ
08.06.2013. год.
Едвард Мунк,(Edvard Munch, 1863-1944), чију 150. годишњицу рођења Норвешка обележава десетинама пригодних манифестација, међу којима и двема огромним изложбама у Ослу, које решавају све и свја, под заједничким насловом „Мунк -150", представљају хит сезоне.
Норвешка у сваком роду уметности има по једног генија
Зли језици знају да кажу како Норвешка има у сваком виду уметности по једног генија . У књижевности-Ибзена (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), у музици Грига ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) и у сликарству Мунка .
Разуме се да то није тако, али и да јесте (а није) , само та три генија у Норвешкој била би сасвим довољна.
За нормалне европске покрајине, континенталне провинције, у XIX веку би довољно било да су имале и по једног великана уметности, а тројица би своју отаџбину сврстала у ред уметнички водећих земаља на целом континенту, још ако је то и европски, као што јесте, онда и у васколиком свету.
Деветнаести век-доба националне самоспозанје
Деветнаести век је био доба нациналне самоспознаје десетак „малих „ у представљању културних престоница народа Европе који су с потпором на постигнућа самобитне историје, конституисали сопствену уметност.Са чиме, истина, није било све тако једноставно.
Европска уметничка раскрсница: галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија
Европска уметност друге половине XIX века била је заједичка и разликовала се не толико по ознаци „нционалност „, колико по територијалном принципу: неког је привлачио Париз, неког Минхен или Берлин.
Галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија били су у том координатном систему најтачнији оријентири за привлачење провинцијалаца из разних углова Европе чиме су били више опседнути него сосптевним културним, националним телом и крвљу.
Мунк- „најнорвешкији „ сликар
Мунк је бесумње, ако би се тако могло рећи, „најнорвешкији „ сликар. Он се овде родио, овде је учио, овде постао славан, овде био одбачен, овде још за живота поштован као национални херој.Он слика скоро све време норвешке пределе и норвешке људе, овде купује кућу, овде страсно воли, овде тешко и дуго болује.
Ако се под норвешким нациналним особинама смтарју мрачне боје и још мрачнија расположења, нервно растројство, усамљеност, стална нервоза, хистерија и маникално –депресивна психоза, онда је он ту у првим редовима.
Али то исто се може казати и за шведска, финска, па и за данска обележја националних карактера .Размеђе векова је обележено управо тим тоновима.
Мунк спојен најдубљим, скоро крвним везама с немачком уметношћу
Али се не сме при том заборавити да је и немачка уметност с којом је Мунк спојен најдубљим , скоро крвним везама, средином XIX века боловала од истих тих болести.И све је то трајало дуго, толико дуго да је у ХХ веку баш тај тип немачке уметности сматран као национално обележје .
Ако хоћеш да будеш сликар, путуј у Париз
После студирања на Државној акедемији слиакрства и уметничких заната у Ослу, Мунк прелази у Париз.Тамо је отишао пошто је добио стипендију коју самостално није одбрао, али с тачке гледишта професије у време 1880.-их, неког особотог избора и није било.
Јер ако хоћеш да постанеш сликар, обавезно мораш ићи у Париз.
Мунк је доспео у ту сликарску Меку 1895. и ту је видео последњу изложбу импресиониста, што је било важно, али судећи по ономе шта је после сликао, на њега су не мањи утисак оставили они који су ушли у историју уметности под нимало лепим, вештачки обједињеним личностима које нису имале ништа заједничког, а који су назавни „симболистима „.
Мутне фантазије Одиона Редона, размућене сенке Ежена Крејера, и чак изазовни светлосни ефекти Густава Мороа, показале су се као плодно тло за младог Норвежанина склоног меланхолији.
Две изложбе у Берлину, обе затворене одмах по отварању
После Париза, уследио је Берлин и нови језик који је ту Мунк нашао , показаће своју снагу.
У Берлину ће Мунк приредити две изложбе, обе су затворене одмах по отварању: шта је ово, то није сликар, него скандал-мајстор!
Први експресиониста по верзији историчара уметности и хиперборјеско осећање дуга
Они с којима је Мунк почео у Берлину, после су постали „Берилнски сецесионисти „, али њега самог су историчари уметности сврстали у експресионисте, чак и више од тога : назвали су га првим експресионистом у историји еврпоског сликарства !
Разуме се да ије сам „Крик“ био двољан да би свог аутора сврстали у тај правац.
Али гледано чисто историјски, ипак то није сасвим тако.Сав рани, а у многоме и зрели Мунк, то је чисти беклинијализам, у којему доминарају тамни снови Арнолда Беклина, засићени скандинавским очајањем и стегнути немилосрдним оковратником хиперборејског осећања дуга.
„Крик „ није довољан за спознавање мита о првом експресионисти
Гледати Мунка у таквом квантитету како га данас представља изложба у Ослу, је веома тежак задатак.Није тамо само „Крик“, а и он није довољан гледаоцима да спознају оног Мунка, чији је лик сазадн тим митом о првом експресионисти, слажу се ликовни критчари Еевропе који су на свјим потрталима већ објваили прве утиске о славњеничкој изложби у Националној галерији у Ослу, једној од многонбројних врхунских манифестација иза које стоји држава Норвешка, којима се на достојан начин обележава 150. годишњица генијалног нордијског сликара.
Душа Мунка тражила је бол и форму која се код њега могла преображавати
Тачно утврђивање родослова у поптуности је у стању да помогне, уосталом то је један од задивњујућих случајева директног и природног прелаза од стила к стилу у стваралаштву не једне биографије, него буквално само неколико година.
Не оштри рез, него разуђени прелазак с могућношћу повратка увек кад то душа зажели.
Душа је пак Мункова тражила бол и форму која се код њега могла преображавати.
Изложба је отворена у Национлној галерији у Ослу, до 15. октобра 2013.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
