УН решавају питање присуства руских мировњака на Голанским котама

СБ УН је спреман да размотри учешће Русије у миротворном контингенту на Голанским котама. Такву је изјаву према резултатима консултација у седишту УН дао данашњи шеф СБ УН Британац Марк Лајзл Грант. Напета ситуација која је настала око Сирије, може да води ревидирању давнашњег међународног споразума, - сматрају експерти.

Одлука Аустрије да повуче свој контингент с Голанских кота постала је за УН непријатно изненађење. Беч је предузео такав корак због заоштравања ситуације у том региону. Прво, на сиријском делу Голанских кота се воде активне борбе између војске Башара Асада и опозиције. Друго, ЕУ је укинула ембарго за испоруке оружја сиријској опозицији, против чега је Беч активно иступао.

На позадини тога је председник РФ Владимир Путин предложио да у зону раздвајања Сирије и Израела на Голанским котама дођу руски мировњаци. Предлог је пренет свим чланицама СБ УН, - саопштио је стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин.

- Чланице СБ УН су узеле у обзир иницијативу Москве. Међутим, за реализацију те идеје је неопходна сагласност свих страна. Осим тога, неопходна је и правна експертиза, какве одлуке ради тога морају да буду усвојене – потребна или одлука или нека званична решења СБ УН.

Међународни мировњаци морају да доприносе очувању сиријско- израелског примирја. Међутим, тамо су сада остале само јединице Филипина и Индије. Раније су се повукли мировњаци из Хрватске, Канаде, Јапана, а сада и Аустрије. Ситуација у том региону може да постане неконтролисана. Између осталих, главни јастреб америчке спољне политике сенатор Џон Маккејн позива да се почне у Сирији међународна војна операција.

При томе је неопходно да Сирија и Израел уздрже од обнављања старог конфликта. Подсетимо, Голанске коте су спорна територија на Блиском Истоку. Пре 1967. године она је била део Сирије, али је била заузета од стране Израела током Шестодневног рата. Између Сирије и Израела делује споразум о примирју и раздвајању снага, али фактички Дамаск назива повратак Голанских кота условом за закључивање мировног уговора с Израелом, који се не сме разматрати, док Тел-Авив сматра Голанске коте својом територијом, што пише у Уставу.

У складу са уговором о обустави ватре између Сирије и Израела од 1974. године у саставу миротворног контингента не могу да се налазе војне јединице сталних чланица СБ УН – Русије, САД, Кине, Француске и Велике Британије. Тако се десило, да су чланицама СБ УН пружили право вета, али практично одузели могућност да учествују у миротворним операцијама, - истиче аналитичар Института светске економије и међународних односа Руске академије наука Виктор Надеин-Рајевски.

…Данас је та одлука застарела. Испало је да су чланицама СБ УН ускраћена права која имају остали. Ради промене постојеће ситуације потребно је променити регламент формирања миротворних снага. Да ли је за то спремна светска заједница, пре свега саме УН, које су доста конзервативне?

Експерти сматрају да и Израел, и Сирија ће пристати на учешће Русије у миротворној операцији. Москва је један од кључних посредника у мировном процесу на Блиском Истоку. Међутим, тешко да ће одлука о присуству руских мировњака на Голанским котама бити ускоро усвојена. Консултације могу да трају неколико недеља.