СУД КАЖЊАВА ЗБОГ ЋИРИЛИЦЕ

09.06.2013. год.

Привредни суд у Београду је казнио предузеће које је од њега захтевало да му сва документа писана србским језиком доставља на ћирилици, јер на то има право по Уставу, Закону о службеној употреби језика и писама и Закону о парничном поступку.

Том предузећу као дужнику суд је доставио предлог решења за извршење Ив-3646/2013 које је он примио од другог предузећа које је поверилац, и то исписаног србским језиком и латиницом која је општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској .

Дужник је обавестио суд да се не може изјаснити о примљеном латиничком документу , јер би тиме прекршио члан 10. Устава који гласи :

„У Републици Србији у службеној употреби су србски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“

Суд није доставио дужнику исти документ исписан уставним писмом, него је одмах донео решење по коме је извршена принудна наплата дуга, и дужник је осим дуга платио и трошак принудне наплате.Тј. суд је казнио фирму која неће да прими од суда никакав латинички документ.

Суд је дужнику образложио да на ћирилици мора бити само оно што он пише, а да странке у спору не морају користити ћирилицу у србском језику. Такав став суд темељи на чињеници да законом није прецизирано које писмо морају користити странке. То ипак јесте одређено , и то најмање следећим :

Члан 2. Закона о службеној употреби језика и писама почиње реченицом „Службеном употребом језика , у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама …“, а чланом 6. Закона о службеној употреби језика и писама одређено је : „Свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.“ Што значи и на свом писму.

Често се каже да будемо као остали нормални свет, па ево како је кристално јасно питање писма у судовима решила Хрватска Законом о парничном поступку, у којој уопште нема ћирилице у јавној употреби, али се то не дозвољава ни теоретски :

Članak 104

Stranke i drugi sudionici u postupku upućuju svoje tužbe, žalbe i druge podneske na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu.

Рвања између присталица ћирилице и латинице нису само у законодавству и правосуђу, него је то општа појава. Узрок је у томе што је уставној норми о једном писму у србском језику накнадно супротстављена правописна норма о два стандардна писма србског језика, и то Правописом Матице српске из 2010.г. ( главни редактор проф. др Мато Пижурица ; главни рецензент академик Иван Клајн ). Или ће држава предузети потребне мере како би правопис био усклађен са Уставом, или ће нестати србско национално писмо.

Извор
Немања Видић

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »