Колико кошта потцењивање Русије као економског партнера

У Летонији је почео програм повратка у отаџбину оних, ко је напустио републику тражећи бољи живот. До 2016. године за ту сврху се планира утрошити око 4 и по милиона долара. Без обзира на европске амбиције званичне Риге, од 2000. до 2010. године број становника се смањио за 13 одсто. Више од 300 хиљада људи је отишло у иностранство тражећи посао.

Одлазак способног за рад становништва за Летонију је природна појава, јер незапосленост износи 12,5 одсто. Отприлике такав исти проблем има Литванија, у Естонији незапосљеност износи 8 одсто. Економија Летоније, мада демонстрира раст, и даље се није обновила на прекризне показатеље. У Естонији у првом тромесечју је регистровано смањење бруто-домаћег производа за 1 одсто. Коментар шефа оделења земаља и региона Института Европе РАН Владислава Белова.

- Основни проблем је конкурентност националних економских субјеката. Постоје проблеми са унутрашњим тржиштима, она су минимална. Оно, што може некако да буде реализовано унутар земље, често на издржава конкуренцију на спољним тржиштима. Зато настају проблеми с радним местима, банкротирањем, тражењем ниша од стране малог и средњег бизниса. Држава има мало средстава за подршку малог и средњег бизниса. То је пре свега повезано с Мастришким критеријумима, који предвиђају строгу контролу државних трошкова.

Што се тиче последица европске интеграције за економије земаља Балтије, експерти их процењују рвзличито. Прекризне дотације од стране ЕУ, с једне стране, озбиљно су повећале животни стандард. Просечна плата у Естонији је блиска хиљади евра. Међутим, с друге стране, Прибалтика је то платила економским суверенитетом. Остаци још совјетског производног комплекса су били затворени, као и Игналинска атомска електрана. То је изазвало дефицит струје у том региону, раст тарифа и препрека за развој бизниса.

Међутим, нови подстицај би прибалтичким економијама могла додати тешња сарадња с Русијом. Пре свега је реч о перспективама, повезаним с трговином, истиче научник Института ЗНД Јекатерина Шивајева.

- Русија је за прибалтичке државе, природно, огромно тржиште за реализацију производа. Освојити европско тржиште је веома сложено, тамо има својих произвођача. Када је у оквиру Совјетског Савеза деловало општесавезно тржиште, здрава логика тражи повратак томе. То би имало велику будућност и велике перспективе.

Како су израчунали, например, у Санкт-Петербуршковм државном универзитету, данас доста хладни односи са источним суседом коштају земље Балтије 10 одсто бруто-домаћег производа годишње. Реч је о изгубљеној вајди, повезаној са смањењем инвестиција, непродатим производима пољопривреде и индустрије, као и смањењем обима транзита руске робе. Коришћење прибалтичких лука се смањује, почев од 2003. године. При томе су раније транзит и логистика износили око 20 одсто бруто-домаћег производа Естоније и Летоније.

Леонид Гурјанов,