Дмитриј Медведев изнео размишљања о догађајима у Јужној Осетији и на Блиском истоку

Премијер РФ Дмитриј Медведев у интервјуу ТВ каналу RT изнео је своја размишљања о операцији принуде на мир на Кавказу у августу 2008. године и о догађајима задњих година на Блиском истоку.

Медведев је 2008. године био на дужности председника и након напада грузијске војске на становништво Јужне Осетије и руске миротворце издао наредбу о почетку операције, која је трајала 5 дана. Након тога је Русија признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе.

То није рат међу државама, а још мање рат између народа Русије и грузијског народа,- изјавио је Медведев. Операција је имала „апсолутно локалне циљеве“. Морали смо да разоружамо противника до те мере, да он престане истребљавање људи. То је био основни циљ.- рекао је премијер, и напоменуо, да су 2008. године готово 80% становништва Јужне Осетије чинили руски држављани.

- Од самог почетка ми нисмо имали за циљ промену режима, чак без обзира на то, што је господин Сакашвили из разумљивих разлога за мене и моје колеге апсолутно лице за неруковање. Сматрам га ратним злочинцем. Али ипак сматрали смо и сматрамо, да народ сам мора да се разабере са својим владарима.

Никада нисам као врховни командант давао директиве за улазак у Тбилиси, промену тамошњег политичког режима и кажњавање Сакашвилија. Јер ми нисмо ратовали са Грузијом.

Дмитриј Медведеј је такође изнео убеђење, да ће се у односима Русије и Грузије са временом све нормализовати.

- Уверен сам да ће све бити нормално. Наши народи се нису свађали. Овај конфликт, наравно, није од помоћи за узајамно разумевање, али то није дубоки конфликт народа, то је, нажалост, грешка, која је прерасла у злочин од стране појединих руководиоца земље.

У интервјуу су дотакнути догађаји на Блиском истоку. Дмитриј Медведев је упоредио активност неких западних земаља у овом региону са понашањем слона у стаклари: све крши, а после не зна шта да ради. Премијер се сложио са мишљењем новинара, да Запад често намерно гура целе народе према тачци, са које нема повратка, када сукобљене стране ни на који начин не могу да седну за преговарачки сто.