Утабаним путем у ћорсокак?

У интервјуу који је ових дана дао немачкој Берлинер Цајтунг председник Савеза војника бундесвера, пуковник Улрих Кирш, садржи се позив да се сачува боравак немачких борбених одреда у Авганистану и после 2014. године. И истих дана појавила се званична изјава руководства Грузије које је изразило спремност да учествује у операцији у Авганистану после окончања НАТО мисије.

Чиме се објашњава својеврсна експлозија борбених расположења у Берлину и Тбилисију у конктексту, чинило би се, коначно решеног питања о одласку трупа коалиције из Авганистана до краја 2014. године? Што се тиче Немачке, треба приметити да у последње време из Берлина више пута су се чуле изјаве о томе да Немачка као члан НАТО-а неће оставити Авганистан на милост и немилост после повлачења снага ISAF. Истина, при томе није било речи о борбеним одредима, већ о ограниченом контигенту, чији ће главни задатак бити обука и припрема кадрова за авганистанске снаге безбедности. То и треба да буде главни садржај делатности будуће мисије НАТО-а у Авганистану.

Али пуковник немачке војске Кирш кога цитирају данас сви водећи немачки медији, придржава се другог погледа на нове задатке алијансе у Авганистану. Тврђење о томе да после 2014. у Авганистану неће више бити потребни борбени одреди звучи, наравно, лепо, посебно са тачке гледишта тактике предизборне борбе. Али оно је далеко од реалности, рекао је он у поменутом интервјуу.

O уроцима ратних страсти Тбилисија не треба много говорити. Тамо су спремни и даље да ризикују животима својих војника, а погинуло је у Авганистану већ 29 грузијских војника, само да приближе срећан тренутак ступања у редове НАТО-а. Између осталог, овај тренутак је и даље далек.

Оснивач немачке приватне добротворне иницијативе Помоћ деци Авганистана Рајнхард Ерес који добро познаје регион, сматра да после разбијања Талибана, тачније већ 2002. године, широка дејства коалиције на челу са Американцима су изгубила смисао, и требало је ослањати се на економску обнову земље.

- Могло се или је чак било нужно покушати да се делује на други начин, рекао је Ерес у радијском интервјуу. Али од самог почетка су биле изабране погрешне методе. Ево шта ми је рекао један стари и мудри Авганистанац: Они су хтели да ухвате тог Арапина, Осаму. Када ми треба да ухватимо миша, ми узмемо мачку. А Американци пуштају одред коњице. Они избришу све пред собом, а миш мирно побегне.

На будућност Авганистана Ерес гледа са песимизмом. Неки експерти сматрају да је шанса за мировни развој ове земље већ пропуштена. Да ли је тако или не, већина аналитичара се слаже у једном: војно решење авганистанског проблема не постоји. Тај пут води у ћорсокак.

Олег Севергин,