Истамбул, црква Светог Илије: пут ка храму отворен

У истамбулском кварту Каракјој у старој цркви Светог Илије која је део Илјинског подворја, обновљене су службе. Последњи пут парохијани су се молили у овој цркви почетком 70-их. И сада су ови зидови поново чули православно појање.

Невелика просторија са лоше очуваним иконама била је пуна мириса тамјана. Потомци белих емиграната су то прихватили као прави празник.

Веома сам срећан, испуњен сам радошћу. Моменат је врло узбудљив – рекао је за Глас Русије Михаил Башлајев који је крштен у тој цркви 1958. године и показао своју крштеницу.

Константи Бељак чија мајка је стигла у Истамбул 1925. године и неколико месеци живела у суседном Андрејевском подворју, изнео је за Глас Русије своје успомене. Јер црква Светог Илије је део његовог детињства.

- Имао сам специјалну мантију помоћника свештеника. Ишао сам на службу овде сваке недеље, на Божић и Ускрс смо се окупљали овде. Добро је што је црква отворена за богослужење, треба да службе буду сталне, зато што верника сваког дана има све више. И они треба да знају за тај храм и да му пружају покровитељство – сматра Константин Бељак.

Црква Светог Илије била је изграђена највероватније 70-их и 80-их година 19. века. Тачних података нема. Она је део подворја, као и цркве Светог Пантелејмона и Светог Андреја Првозваног које се налазе у непосредној близини у кварту Каракјој. Од како су изграђене у последњој четврти 19. века у њима су се заустављали ходочасници који су ишли у Јерусалим и на Свету Гору. Црква се налази на горњем спрату стамбених просторија подворја.

20-их година прошлог века у луку Галата која се налази у кварту Каракјој почели су да стижу бродови са руским избеглицама. Манастирска подворја су испунили емигранти за које је то било прво уточиште у туђини. Око подворја се скупљала руска заједница. 50-их година када је почела да умире прва генерација емиграната и постало акутно питање узајамне подршке, формирано је Руско добротворно друштво за помоћ угроженима (удружење парохијана православних цркава Светог Пантелејмона, Светог Андреја Првозваног, Светог Илије).

Руска заједница се нада да ће јој поћи за руком да сакупи новац за обнову старих фресака изведених у нестеровском стилу 1928-29. Аутор је локални емигрант Николај Перов. А најважније је обновити црквени живот у храму чији зидови чувају историју.

Олга Халдиз,