Дан руске ратне славе – победа код Гангута

На календару Русије је Дан ратне славе. 9. августа 1714. године руска флота је под командом Петра I освојила победу код Гангута. Управо у овој бици Русија је доказала своје право да се назива великом поморском државом.

Шведска флота која није знала за пораз господарила је на Балтичком мору. Ово господарење је представљало озбиљну препреку за развој економских веза између Русије и земаља Западне Европе. Након што је војска Карла XII потучена на копну, код Полтаве, победа у морској борби је Русији била просто неопходна, истиче доктор историјских наука Александар Боханов:

- Преко Балтика су се одржавале директне везе с немачким трговачким центрима, с Холандијом и Енглеском. Швеђани су све контролисали и опорезивали су излазак на море. Због тога је руски извоз био невероватно скуп и неконкурентан.

Руска редовна флота на Балтику је за Петра I постала приоритетан задатак. Осим тога, море је било његова омиљена стихија и истинско призвање, истиче научни секретар Санкт-Петербуршког Централног војно-поморског музеја Сергеј Климовски:

- Водена стихија га је одушевила још кад је имао шеснаесто година, кад је код Москве пронашао познати бродић који је касније назвао „дедом руске флоте“. Овај бродић се чува у Централном војно-поморском музеју у Петербургу. Управо од њега је почело занимање за флоту и бродоградњу. И он је овом призвању остао веран до краја свог живота.

У лето 1714. године руска флота је у саставу 99 галија под заштитом 17 једрењака упловила у Фински залив. Галије с равним дном су, по Петровој замисли, представљале најуспешније решење за пролазак међу уским хридинама Гангутског полуострва. Код његовог рта их је чекало 16 линијских бродова и 5 фрегата шведске флоте. Петар је успео да надмудри противника. Правио се да део својих галија пребацује на северну страну Гангута. Због тога је наредио да се преко земљоуза полуострва сагради дрвена оплата дугачка два и по километра. Швеђани су се преварили и пребацили су део флоте, укључујући и највећи брод „Елефант“ у северни залив. На мору је ускоро наступила бонаца, шведски једрењаци нису могли да маневришу и руске галије су стекле очигледну предност. 35 бродова на весла је кроз уске хридине кренуло на север, где се и одиграла одлучујућа битка. У њој је Петар рачунао на заузимање бродова чакљом, које је у то време било одавно заборављено. Поморски јуришници су се попели на шведске палубе и ступали у борбу прса у прса освајајући брод за бродом. Међу њима је био и руски цар висок два метра са сабљом у руци, при чему је сам његов изглед уливао страх у кости противнику. При Гангути су руски морнари заробили 10 шведских бродова, укључујући и адмиралски брод „Елефант“. То је била сјајна победа, наставља Сергеј Климовски:

- После Гангутске битке сва ратна дејства су пренета на територију Шведске. Управо ове победе су навеле Швеђане да закључе Ништатски мир. Без Балтичке флоте, без њених победа овај мир вероватно не би био закључен.

Још уочи испловљавања руске флоте Петар I је замолио поморско руководство да му додели звање вице-адмирала. Међутим, био је одбијен. Командири флоте су одлучили да ће цар добити нови чин ако се буде истакао у борби. Сјајна победа у Гангутској бици је отворила Русији дугоочекивани излаз на Балтичко море. Петру I је по заслугама додељено адмиралско звање, а сви морнари су добили медаље с натписом „Приљежност и верност побеђују силу“.

Михаил Аристов,