Десет година трагедије у Гораждевцу: заборављени злочин, запуштена истрага

Десетогодишњица страшне трагедије у косовској енклави Гораждевац. 13. августа 2003. године албански терористи су из аутоматског оружја пуцали на српску децу која су се купала у реци Бистрици: двоје је погинуло, четоворо је тешко рањено. Без обзира на сва обећања међународних снага на Коову, истрага се завршила ничим и била је прекинута пре две године.

Шта више, издање Телеграф наводи речи мајке једног од убијених дечака: испоставило се да су представници ЕУлекс посаветовали родитељима да ако имају средства изнајме адвоката и наставе самостално. Прогрес у трагању за злочинцима европљани су очигледно направили, само што је истрага зашла не баш у ону страну куда треба актуелној косовској врхушки: по неким подацима, убица је родом из села Ћушка, где је имао част да буде рођен бивши терориста ОВК, а сада министар косовских снага безбедности Агим Чеку.

Са каквим расположењем дочекује србска енклава у Метохији овај дам, за Глас Русије рекао је новинар радија Гораждевац Дарко Димитријевић.

- Сваког тринаестог августа, па и овог, у Гораждевцу је тишина и мук. Нема гласова, нема галаме у самом насељу. Све што можете чути је плач, јецај и жалост за погинулим дечацима од стране родбине и пријатеља. У цркви Рождества Пресвете Богордице се окупило око 150 људи да ода помен страдалим на реци Бистрици и да подсети на овај стравичан злочин. Шеф владине канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин је подсетио да данас овде нема припадника међународне заједнице, представника ЕУЛЕКС, надлежних институција. Нико сем локалних мештаних, представника православне цркве и владе Србиjе ниjе присутан. Житељи Гораждевца су управо на то наjвише и огорчени.

Данас осећам исто што и пре 10 година, рекао је за Глас Русије Богдан Букумирић, који је преживео после девет метака на реци Бистрици и сада мора да се налази под сталном контролом лекара у Београду.

- Бол, патња остају и дан данас. Ја као дете тада од 15 године, и другари који су погинули, шта смо ми могли да урадимо другима? Монструозна рука је подигла пушку на нас. Ми смо били трн у оку зато што смо Срби у метохијском селу, али ипак потезати оружје на децу која нису имала чиме да се бране и нису била свесна ситуације...

Пре свега постоји саботажа (истраге) од представника такозване државе Косова, коју ја не признајем нити ћу признати, као и многи од нас. Мислим да постоји и огроман притисак на међународну заједницу, ЕУЛЕКС, да се истрага не наставља, јер је просто немогуће да на таквом малом месту да се не пронађе ниједан доказ. Не жели се да починиоци овог злочина буду приведени. Ја бих био најсрећнији да се то деси у најскорије време и живим за тај дан кад ће се то десити.

Тимур Блохин,