Царински савез спреман да донесе заштитне мере

Намере Украјине да се одлучи на формирање слободног тржишта са ЕУ не наговештава Кијеву ништа добро. По мишљењу експерата, украјинска роба неће издржати конкуренцију са европским увозом. Осим тога, у датом контексту није искључено да Русија, Белорусија и Казахстан буду морали да израде мере за заштиту интереса субјеката тржишта Царинског савеза.

Како је истакао председник Русије Владимир Путин на саветовању о социјално-економском развоју Ростовске области, земље Царинског савеза ће орати да се одлуче на такав корак ако Украјина ступи у зону слободне трговине са ЕУ.

- Ако се наши суседи одлуче на битну либерализацију царинског режима са ЕУ, на тржиште Украјине заиста ће неизбежно нагрнути роба прилично добра по квалитету и цени, а то ће довести до тога да ће она истиснути са украјинског тржишта робу управо украјинског произвођача. Тада ће земље Царинског савеза морати да размисле о заштитним мерама. И таква могућност постоји.

Владимир Путин је скренуо посебну пажњу на тешкоће са којима може да се суочи руско тржиште. У таквој ситауцији биће тешко схватити ознаке, земљу порекла робе, што ће довести руског произвођача у прилично сложен положај.

Ова претња моћи ће да се избегне јачањем контроле робе приликом увоза на територију Царинског савеза, сматрају експерти. Додатна провера ће успорити рад царинских пунктова. Слична ситуација на руско-украјинској граници десила се средином августа. Како је касније признао Кијев, за застој су делимично криве украјинске компаније. Испоставило се да је руска царина месец и по дана издавала такозване профиле ризика за неке групе робе чији квалитет је изазивао примедбе. Ипак украјински извозници су игнорисали ове захтеве. Убудуће тотална провера подразумева потпуни истовар робе, што може да постане обавезно, сматра професор катедре за тржиште фондова и тржиште инвестиција Високе школе економије Александар Абрамов.

- У ствари то ће бити принудна мера. Зато што ако Русија не уведе такав механизам, њој ће бити тешко да се бори против такозваног сивог реекспрота. То је када формално произвођачи из других земаља ЕУ под видом украјинске робе извозе у Русију. То ће бити врло болно у погледу аутомобила, који се склапају у појединим земљама ван граница Русије.

Због овакве опасности земље могу да предузму заштитне антидампинг и компензационе мере, стоји у правилима Светске трговинске организације. А споразум о зони слободне трговине земаља ЗНД у случају натанка сличне ситуације омогућава да се ограничи увоз и уведу додатне таксе, изједначивши стопу украјинског увоза са европском. Губитак робне размене са Москвом значајно ће погоршати економски положај Кијева, истиче Александар Абрамов.

- За Украјину у прво време то ће бити болна мера, зато што ће се тицати ограничења увоза робе у Русију. Украјински произвођачи ће изгубити неке нише на тржиштима. Од погршања робних односа са Русијом Украјина може да изгуби до 1% унутрашњег бруто производа.

По најоптимистичкијим прорачунима Украјина може радикално да преоријентише своје извозне токове На запад тек за 5-10 година. У најогрем наредних 20 година Кијев ће морати да спасава неколико грана индустрије и пољопривреде одједном. Већ сада многи експерти сматрају да ступање у зону слободне трговине са ЕУ јесте исхитрена мера чије су перспективе врло магловите.

Татјана Голованова,