Сирија: шта може РМ Русије?

Руска флота окупља у Средоземном мору највеће снаге од времена распада СССР. Шта може да учини руска оперативна ескадра у случају заоштравања ситуације?

Тражење могућности

Заоштравање сиријске кризе и врло реална перспектива скорог почетка рата захтевају од Русије благовремену реакцију на дешавања и присуство ратних бродова у овом случају значи више од једноставног „показивања заставе“.

Који инструменти могу да повећају ефикасност присуства руске ратне морнарице у кључним рејонима Светског океана? Тренутно је у Средоземном мору окупљена групација РМ Русије, која броји преко 10 бродова и непознати број подморница. Оволико бродова под руском заставом налази се у Средоземном мору први пут за две деценије после расформирања 5. (медитеранске) Оперативне ескадре РМ СССР у децемебру 1992. године.

Пре свега, привлачи пажњу велики број ВДБ – великих десантних бродова. У Средоземном мору се налази 7 ВДБ под руском заставом, укључујући два тихоокеанска, два балтичка и три црноморска. Неки од њих се у овом мору налазе већ прилично дуго – тако је „Александар Шабалин“ напустио Балтијск још у децембру 2012. године.

Присуство ВДБ се објашњава неколиким узроцима. Један од основних је тај да ови бродови обезбеђују канал за пружање руске помоћи законитој влади Сирије у њеној борби против тероризма. Како су недавно саопштиле руске информационе агенције позивајући се на изворе у војном надлештву, ови бродови су коришћени за допремање наоружања како би се избегло понављање инцидента с теретним бродом „Алеад“, чији је прелазак у Сирију с хеликоптерима који су се на њему налазили, заустављен у лето 2012. године.

Други задатак ВДБ у овом рејону јесте да се у случају потребе обезбеди евакуација из Сирије руских држављана – упућених на рад из Русије и оних који стално бораве у Сирији.

Посматрање и не само?

Међутим, евентуалном евакуацијом се задаци флоте не завршавају, што потврђује присуство у Средоземном мору ратних бродова РМ Русије. У току наредних дана у источни Медитеран треба да стигне ракетна крстарица „Москва“, која је пре тога у Атлантику и Тихом океану посетила Кубу и Никарагву. Овај брод треба да представља језгро јединице захваљујући свом моћном радиолокационом комплексу и ПВО великог домета. Групација, којој у појачање стиже „Москва“ моћи ће да реши низ битних задатака већ у случају почетка рата.

Као прво, могућности крстарице, појачане опремом бродова за обавештавање, омогућиће да се стекне потпуна и веродостојна слика о дешавањима захваљујући „покривању“ радиолокационим пољем целог источног Медитерана. Други задатак ће флоти поставити руководство земље и Оружаних снага. Коначно, информације о откривеним америчким крилатим ракетама у случају да САД отворе ватру по Сирији могу се преносити не само у Москву, већ и у Дамаск и тако се може олакшати обарање ракета од стране сиријске ПВО.

Поред свих могућности руских бродова групација у целини има прилично ограничен потенцијал, то се пре свега односи на ваздухопловну и амфибијску компоненту. Руски ВДБ који се у овом случају користе за транспорт, не представљају алтернативу пуновредним универзалним десантним бродовима који могу да обезбеде дуготрајно присуство на ТВД групације морске пешадије с ваздухопловном подршком.

То што у Средоземном мору у саставу флоте постоје 1-2 УДК типа „Мистрал“ могло би квалитативно да појача групацију, али се главни брод овог типа „Владивосток“ засад још увек тек гради у Сен-Назеру. Још ефикаснију подршку флоти би могао да пружи носач авиона, али једини брод овог типа у саставу РМ Русије ће у поход у Средоземно море изаћи тек у децембру 2013. године.

Илија Крамник,