Сирија жели да сарађује са Русијом и другим пријатељским државама

Сирија жели да сарађује са Русијом и другим пријатељским државама. Тако се може окарактерисати главни резултат преговора одржаних у Москви. Руски министар спољних послова Сесргеј Лавров размотрио је ситауцију у Сирији са министром спољних послова Арапске Републике Валидом Муалемом.

Москва је још једном потврдила да сматра принципијално важним да се не допусти војно мешање у конфликт у Сирији. Сергеј Лавров је подсетио да је такав став диктиран жељом Москве да испуни договор лидера Велике осморке склопљен у јуну ове године на самиту у Северној Ирској.

Актуални састанак на тако високом нивоу први је контакт Русије и Сирије после изјава Барака Обаме о могућности војне акције против Дамаска. Сергеј Лавров саопштио је новинарима да су стране дошле до споразума о даљим дејствима ради разрешења конфликта.

- По завршетку наших преговора договорили смо се о политичким корацима које ћемо предузимати заједно и у контакту са другим земљама, како би се ипак дала политичком регулисању ситауције шанса за реализацију.

Ништа мање важно за Москву није ни питање о положају руских грађана који се сада налазе у Сирији и чији животи могу да буд доведени у опаност. Ове бојазни су везане за хуманитарну ситауцију у земљи, која је у последње време озбиљно погоршана, и са опасношћу да стање може да постане критично, подвукао је Сергеј Лавров.

- Русија како преко овлашћених међународних структура, тако и директно наставиће да пружа помоћ пострадалом сиријском становништву. Али, наравно, јасно је да хуманитарну ситауцију коначно може да поправи само достизање политичког решења и одустајање од било каквих војних метода.

Главни акценат састанка је да је Сирија спремна на безусловну и потпуну сарадњу са Русијом и другим пријатељским државама како би се мирним путем регулисала ситуација у земљи.

Посебно питање преговора била је тема хемијског оружја. Валид Муалем је позвао САД да ако су искрене у својој забринутости због постојања хемијског оружја у Сирији, искористе дипломатске путеве. Влада Сирије не само да је спремна поново да прими екпсерте УН, већ инсистира на њиховом повратку у земљу у циљу завршетка започете истраге. А још сиријски министар је позвао Вашингтон да се сети Авганистана, улоге Саудијске Арабије која је предложила САД-у да финасира операцију у Сирији (од 19 терориста који су подигли у ваздух куле Светског трговинсог центра 11. септембра 2001. године, 15 је било родом из Саудијске Арабије).

Како Обама подржава оне који су својевремено срушили Центар међународне трговине у Њујорку? Зар САД нису извукле поуке из догађаја у Авганистану, када су пружиле помоћ Ал-Каиди 80-их година, а сада кажу да се боре против ње? Да ли они желе да организују базу за Ал-Каиду да шири из ње утицај на друге земље?

Буквално уочи ових преговора у западној штампи су се појавили чланци чији се оштри тон своди на једно: председник Обама није могао да добије међународну подршку по питању војне интервенције у Сирији.

Кира Калињина,