Гринпис: бизнис-пројект са обележјем секте

После недавних догађаја на платформи Приразломнаја – објекту руског Гаспрома у Печорском мору, услед којих су еколози Гриписa били ухапшени и оптужени за пиратство, они су поново подсетили на себе у другом делу света – Канади.

Овог пута неколико активиста је успело да се попне на нафтне резервоаре терминала, други су се везали ланцима за његову капију. Учесници такозване еколошке акције су изјавили да протестују против одлуке компаније Kinder Morgan, којој припадају капацитети, да шири мрежу нафтовода ради повећања капацитета. Традиционално су они заплашивали неизбежношћу крупне еколошке катастрофе. Разуме се, еколози не помињу да ли је канадској економији потребан тај пројекат, какве мере безбедности предузимају нафташи ради тога да се избегну техногенске хаварије (оне су без преседана чак и у овој грани). То се не уклапа у концепцију њихове делатности.

Политиколог Сергеј Михејев сматра да су обични чланови те организације наивни, док руководство води закулисну игру.

- Многи еколошки покрети се претварају у еколошку Ал-Каиду, у терористе, који бране природу од људи. Њихови методи су екстремистички. Они одмах смишљено преводе ситуацију у концептно поље, а тиме привлаче пажњу не толико према проблемима, колико према себи. Да ли их могу да користе политичари за своје циљеве? Вероватно. При томе су сами еколози убеђени да су они искрени и чисти борци за природу. Међутим, њихови методи, њихов фанатизам омогућују коришћење тих људи као инструмента.

Сам историјат Гринпис је пун веома сумњивих чињеница са гледишта етике, коју често истичу њени активисти. Познато је да се им више пута судило за фалсификацију доказа, који тобоже сведоче о наношењу штете човековој средини. Један од оснивача те организације Девид МакТагард, кога су називали «првим војником зелене војске», тако је био успешан у продаји некретнина да је услед тога изгубило имовину много његових клијената.

Међутим, најзанимљивије је да је Гринпис организован на принципу мреже: филијале у његовом саставу морају да плате националној организацији најмање четвртину својих прихода, а она, са своје стране, инвестира Међународну канцеларију у Амстердаму. Како сведоче очевици, то омогућује званичним представницима Гринпис да буду добро ситуирани, док се рад обичних чланова вешто усмерава у религиозну ревност ради спаса света од халапљивог бизниса.

Члан Друштвене коморе Сергеј Марков види у Гринпис велику опасност за младе, који се нађу под утицајем њених идеолога.

- Међу еколозима има испољавања еколошког радикализма. У принципу, све једно им је за које идеје да се боре против полиције и примењују насиље. Осим тога, постоји и еколошки тоталитаризам. Односно, човек је открио тумор рака на телу природе, тумор мора да буде уништен. Људи морају да се врате једноставном полуживотињском животу, немају ни индустрију, ни путеве. Зато је неопходан максимални притисак на техноструктуру, на индустриску инфраструктуру.

Сергеј Марков додаје да у случају напада на платформу Приразломнаја компаније Гаспром, реч је можда о баналној конкуренцији од стране оних компанија које су, као и руски џин, усмерени на освајање арктичких ресурса.

Иначе, те сумње нису неосноване. Многи се сећају грандиозни скандал из краја 1970-х година, када су француски новинари доказали да протести Гринпис против изградње у Француској атомске електране су плаћене из америчког буџета. Алгоритам акција еколога је био усклађен с владом САД, која је планирала да заузме тржиште Европе сопственим енергетским концернима. Када се узме у обзир да део тих средстава гриписовци троше за стварање позититвног имиџа организације у штампи, други део за друге инвестиционе пројекте, може да се тврди да имају добар бизнис.

Илија Харламов,