Такса за Острог

Није непознато да бројне странке и политичари како у Србији тако и у Црној Гори немају никакву идеологију. Програми су им готово идентични, а разликују се само по називима, али и именима и презименима председника. Остало је углавном исто пошто су све „демократске и народне“. Данас су ретке странке са аутентичним програмима и сопственом идеологијом. Партијски и лични ћар и корист са народне грбаче углавном представљају идеју водиљу. Међу странкама, иако су често политички супротстављене, нема разлике у манирима и понашању ни када су на власти ни када су у опозицији. Све се своди на исто. Представници странака које су биле у опозицији брзо забораве како су критиковали власт, а представници власти, кад пређу у опозицију, веома брзо забораве како су се бранили док су били на власти и како су одбацивали критике своје опозиције које и сами користе кад пређу у опозицију.

Ово начелно важи у овом „општем добру, бољитку и напретку“ земаља у транзицији. Између Црне Горе и Србије по овом питању има и једна немала разлика. У Црној Гори нема смене власти, али важи исто правило. Не сме се заборавити да у Црној Гори власт није смењена на изборима од кад се упокојио Петар ΙΙ Петровић Његош, а то је било давне 1851. године. Нема тога који би био кадар да пророкује не само када ће се него и да ли ће се то уопште и догодити!?! Отуда избори уопште нису неизвесни и великом броју грађана постају тотално незанимљиви.

Наравно, није моје да се као православни свештеник тиме бавим, али, ипак, као грађанин немам право да затварам очи пред непобитним чињеницама које се веома често тичу свих нас.

Несмењива, несмењена и ничим угрожена власт у Црној Гори недавно је готово благонаклоно прихватила одлуку одборника Скупштине општине у Даниловграду да за сваког посетиоца Манастира Острог уведу плаћање некакве таксе у износу од пола евра по посети „пошто се Манастир Острог налази на подручју општине Даниловград“.

Обишао сам бројна православна светилишта од Јерусалима до Свете Горе, од Москве до Атине, али нисам имао прилику да видим овако нешто. Гледао сам невиђену сиротињу рају у палестинској самоуправи, али нисам видео да је палестинским лидерима пало на памет да наплаћују таксу за посету Цркви Христовог Рођења у Витлејему иако се и она налази на њиховој територији. А пут који из Јерусалима обилазно води до Витлејема представља праву ауто-страду у односу на пут који, са рупе на рупу, од никшићке магистрале води до Манастира Острога!!!

У време када се могућност увођења срамне таксе за посету Манастиру Острогу наговештавала, а потом и потврдила након расподеле скупштинског материјала одборницима, Митрополит Амфилохије се писмом обратио председнику Владе и градоначелнику Даниловграда са молбом да се таква одлука не усваја. Али, режимска већина одборника није марила за духовни аспект и чињеницу да на тај начин отимају од народа који са муком, невољом и бројним проблемима долази код Светог Василија Острошког.

Овакав харач нису познавали ни Турци. Да су барем уредили пут, обезбедили га, да су до манастира довели воду, да су направили музеј, да су нешто крштено урадили онда би имали начина да пуне своје буџете онако како то раде крштене земље и народи. На овај начин је приказан један невиђени примитивизам.

После рата су комунисти, ради спречавања доласка народа у Острог, у манастирском конаку направили болницу за плућне болести и туберкулозу која је харала. Али, народ је опет долазио. И сада ће као и до сада, али тешко онима који стављају рампе и наплаћују „друмарину“ на путу до Светог Василија Острошког!