Универзитет затворен за Србе и Хрвате

Председник невладине организације „Кроација либертас” Лео Плочкинић, за „Политику” каже да ће тужити Босну и Херцеговину Уједињеним нацијама због етничког чишћења Хрвата и Срба у Сарајеву.

Сарајево – На факултетима Универзитета у Сарајеву број запослених професора и асистената српске националности сведен је на минимум, већина их је, као и на десетине хиљада Срба, пре, или током рата напустила Сарајево, а није занемарљив ни број оних који су, буквално, истерани. Након рата само ретки су успели да се врате на своје радно место, тако да Универзитет у Сарајеву по националној структури запослених, као уосталом и све друге институције и јавне установе у овом граду, има бошњачки предзнак. Ово је за „Политику” изјавио директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба Душан Шеховац, предратни виши асистент на Факултету политичких наука и један од сарајевских српских кадрова чије радно место није угашено, него је за сва времена „резервисано” искључиво за Бошњаке. То и јесте разлог због којег су сви његови покушаји да се врати на посао завршавали неуспешно и због чега су „професори српске националности називани четницима”.

Шеховац тврди да је пре рата међу запосленим на сарајевском универзитету било највише високообразованих кадрова српске националности, док је данас то институција у којој, такорећи, нема Срба, поготово их нема међу наставним кадром, и у руководећим структурама сарајевских факултета.Према неким проценама из Сарајева је током ратних збивања избегло више од 650 универзитетских професора и асистената, а након рата ова бројка се знатно повећала.

Декан Факултета политичких наука Мирко Пејановић, Србин, који је рат провео у Сарајеву, једно време је био и члан Председништва Републике БиХ, није желео да коментарише овдашњу ситуацију на Универзитету са становишта националне заступљености, што је, можда, и разумљиво с обзиром на позицију коју заузима.Он сматра да факултет на чијем је челу треба изузети из било каквих спекулација јер, како каже, „на мом факултету раде представници свих народа у БиХ”. Истовремено напомиње да „морају одлазити” они који су напунили 70 година живота. Недавно је на сарајевском Економском факултету пензионисано седам професора међу којима је био само један Бошњак, а на њихова места су дошли само Бошњаци.

Да ли су и у овом случају примењени критеријуми о којима Пејановић говори то нисмо успели проверити у Ректорату Универзитета, јер је ректор, према тврдњама његове секретарице, „стално заузет, на састанцима”. Међутим, сазнања с којима располаже председник невладине организације „Кроација либертас” Лео Плочкинић, не само да демантују Пејановићеве тврдње о „братству и јединству” на Факултету политичких наука, као и на свим осталим, него говоре и много више, између осталог, и о „пензионисању само кадрова српске и хрватске националности”.

Плочкинић ексклузивно за „Политику” каже да је његова организација на бази истраживања направила извештај на основу којег ће „тужити” Босну и Херцеговину Уједињеним нацијама због етничког чишћења Хрвата и Срба.

На делу је, тврди он, „један од последњих корака етничког чишћења у историји Европе”, јер „никада није забележен тако масован одлазак Хрвата и Срба и није само да их нема на факултетима и у јавним установама, „него их нема, како у Сарајеву, тако и у свим другим деловима БиХ где су Бошњаци већина”.

У Сарајеву конкретно нема ниједне фирме од општег интереса, као ни значајније организације у којој је директор Србин, или Хрват, а на прсте се могу пребројати и запослени у општинским, односно кантоналним службама. У време када је донесена одлука о конститутивности сва три народа Сарајево је представљано као мултиетнички град који треба да послужи као пример свим другим.