Дужничке јаме еврозоне

Како су израчунали скрупулозни немачки статистичари, 2008. године, тачније уочи глобалне финансијско-економске кризе, од сваких сто добијених евра на руке просечни становник земље је остављао за црне дане 11,5 евра. 2012. године овај показатељ је већ износио 10,4 евра. А ове године је пао до 10,3 евра. Између осталог, по сведочењу председника GSGV Георга Фареншона, норма штедње од 10% не покрива све оне ризике које крије свадодневни живот: несрећни случај, болест, промене на послу...

Ако већ чак у економској локомотиви ЕУ – Немачкој – становници све мање могу да се побрину за своју будућност, ситуација у проблематичном ареалу зоне евра је још жалоснија. Тамо на дуг живе читаве државе. И чак достигнути економски раст захваљујући драконским мерама буџетског смањења није у стању да компензује истовремено увећање задужености.

Као што се зна, мастрихтски критеријуми функционисања ЕУ и зоне евра предвиђају да државни дуг чланица ове организације не треба да премашује 60% њеног унутрашњег бруто производа. Ипак проблематичне земље зоне евра одавно су превладале дату границу. Државни дуг Грчке износи 169,1% њеног унутрашњег бруто производа. На другом месту је Италија са 133,3%. Даље следи Португал са 131,3% и Ирска са 125,7%. При томе дугови прве тројке и даље расту. Тако у поређењу са првим кварталом текуће године они су већ скочили за 8,6% у Грчкој, за 3,8% у Португалу и за 3% у Италији. Поменута Немачка у том жалосном контексту и даље изгледа као острво стабилности. Ипак њен државни дуг од 79,8% унутрашњег бруто производа премашује мастрихтске критеријуме – тако и дугови ЕУ као организације у целини који износе 86,8% унутрашњег бруто производа.

По свему судећи, Европска Централна банка ће ипак морати да покрене пуном паром процес куповине лоших државних облигација проблематичних земаља како би преломила ситуацију у зони евра.

За реализацију сличног сценарија самој ЕЦБ и лично њеном шефу Марију Драгију биће потребна велика политичка воља. Јер указано деловање на тржишту облигација практично значи да ће дугови Грка или Португалаца бити пребачени на плећа свих чланова ЕУ. Ипак Денис Барабанов у разговору за Глас Русије изразио је мишљење да ЕЦБ као угледна и снажна међународна органиазција може да предузима најодлучнија дејства:

Ради се о томе што Европска ЦБ није орган којим руководи један човек. Тамо је прилично много одговорних лица која колегијално доносе одлуке. ЕЦБ тренутно је једна од малобројних европских инстутуција које могу да делују брзо и ефикасно.

Петар Искендеров,