О чему су говорили у Москви Ханс-Кристиан Штербеле и Едвард Сноуден

У интервјуу за Глас Русије посланик немачког парламента из фракције Савез-90/Зелени Ханс-Кристиан Штребеле говорио је о изгледима за Едварда Сноудена, звиждача Агенције за националну безбедност, да добије азил у Немачкој, као и о билатералним односима са САД.

31. октобра састајали сте се у Москви са Едуардом Сноуденом. Како вам се он учинио?

- Изгледао је здраво и бодро, тачније уопште није деловао уморно и депресивно. Био је врло речит. Не само да је одговорио на сва питања, већ је много и испричао. Стално је подвлачио да га брине скоро потпуно одсуство контаката са породицом, ако се не рачуна посета његовог оца, и да он, наравно, веома пати због других ограничења, као и због тога што не може да путује.

Какве теме сте разматрали?

- Путовао сам у Москву да утврдим од господина Сноудена чиме он може да помогне у истрази скандала око прислушкивања Немачке. Такође сам питао да ли је спреман да саопшти оно што му је познато у Немачкој или немачким службама, између осталог немачком правосуђу, генералном тужиоцу или парламенту, ако буде формирана парламентарна комисија за истрагу, која ће решити да га испита.

Ви сте рекли да је господин Сноуден спреман да сведочи на територији Немачке. Којим подацима он располаже?

- То ја не знам. Знам само да велики део оних докумената који се сада сваке недеље, сваког месеца објављују у Бразилу, у Италији или Немачкој и наводе на помисао да АНБ шпијунира на све стране и вади бесконачне обиме података – припадају Сноудену. Он је потврдио да има шта да каже тим поводом. Полазим од тога да он зна своја документа и у стању је да их као дугогодишњи сарадник специјалних служби САД дешифрује. Када сам гледао таква документа, мени она ништа нису говорила.

Разматра се могућност прућања Едварду Сноудену азила у Немачкој. Какве су његове шансе?

- Правно је то могуће. Уз жељу власти. Постоје два начина да се Сноудену пружи могућност да борави у Немачкој. Као прво, давање азила, тада он мора да прође одговарајућу процедуру и да докаже да је подвргнут политичком гоњењу. Као друго, федерални министар унутрашњих послова може да му дозволи боравак у Немачкој, полазећи од политичких и хуманитарних разлога. Тако је записано у нашем закону. Федералном министру унутрашњих послова доста је да то пожели.

АНБ шпијунира по читавом свету. За њих није тајна чак број мобилног Ангеле Меркел. Куда гледају немачке обавештајне службе? Зашто су оне уопште потребне, ако стране специјалне службе контролишу већ и телефон шефа државе?