Страсти по зони евра

Према подацима експерата Федералне благајне САД, немачка влада користи кризу у Европи како би увећала сопствени извоз и самим тим ојачала позиције на европским тржиштима. Слична ситуација води ка увећању оптерећења на еконосмки слабије државе зоне евра – уместо тога да покушају да стимулишу њихову сопствену економску активност. Амерички експерти фактички су затражили од Немачке да пређе са трговинске експанзије на увећање сопствених трошкова.

Ево како види узрок критике од стране САД политиколог Ханс-Хенинг Шредер из Фонда за науку и политику.

- Заиста, Американци и наши суседи из зоне евра забринути су високим извозом Немачке. Мада, што се тиче САД, то може да буде узвратна реакција на историју око шпијунских раскринкавања, која је довела до оштрих дискусија у немачком друштву, често у антиамеричким тоновима. Могу да претпоставим да је ова америчка интервенција била начин самозаштите. У Европи је све сложеније. Основна предност Немачке је у томе што је 2004-2005. у време канцелара Герхарда Шредера, био изведен низ одлучних реформи социјалног система и тржишта рада. То је омогућило немачкој економији да флексибилно реагује на кризу, и за разлику од Италије, Шпаније, Француске, да је превалда са мањим губицима. Разлике у економији су постале тако значајне да су довеле до политичких проблема са суседима из ЕУ.

Ипак, у критици САД постоји зрно разума. ММФ је у свом недавно реферату такође критиковао спољноекономску експанзију Немачке на тржиштима Централне и Источне Европе. Што се тиче идеје одустајања од курса затезања каишева и преласка на стимулисање производње, она има подршку у европским престоницама, изузев исте те Немачке, Холандије, низа скандинавских дражва и Аустрије.

Са друге стране, политика коју види Федерални резерви систем САД усмерена на квантитативно ублажавање изазива ништа мање питања него дејства Европске Европске комисије или ЕЦБ, сматра шеф лабораторије за анализу финансијских тржишта Института за анализе предузећа и тржишта Високе школе економије Јуриј Данилов.

- Највероватније то је банкарски лоби, који је заинтересован да јефтин новац настави да тече у економију, посебно на финансијско тржиште. На данашњи дан банкриски лоби се бори не за нову етапу квалитативног ублажавња, већ за очување постојеће ситуације што је могуће више.

Петар Искендеров,