Добре намере не оправдавају Гринпис

Светска слава еколошке организације Гринпис у многоме је условљена умећем њених активиста да приређују гласне јавне акције које привлаче пажњу. Често, организујући протесте, еколози свесно крше законе. Управо то се и десило у Печорском мору, поред нафтне платформе Приразломнаја. Сада учесници ове акције треба да одговарају за своја дејства на суду. Експерти, коментаришући овај случај, јединствени су у мишљењу: добре намера не могу да служе као оправдање за кршење закона.

Хапшење активиста Гринписа и брода Артик санрајз који они користе изазвало је не само бурну реакцију медија, већ и скандал на међународном нивоу. Прво су спољнополитички ресори Русије и Холандије, под чијом заставом плови задржан брод, разменили претензије. Затим је Холандија иницирала расправу поводом овог случаја у Међународном трибуналу УН за поморско право. Многи експерти су се зачудили одлуци Холандије да се суди са Русијом, пошто управо еколози, а не представници власти, прекршили су заон. Ситуацију коментарише главни уредник Поморског билтена Михаил Војтенко.

- Без обзира на то чиме се Гринпис руководи, он је прекршио читав скуп закона. И све оптужбе против њега треба да буду доследно поднете: почев од тероризма и пиратерије до хулиганства. И сасвим је оправдано задржавање брода у територијалним водама, као и свих који су тамо били као учесници диркетног кршења постојећих закона. На страни Гринписа нема закона. Нема закона који би му дозволио да крши правила, захтеве и правне норме и недозвољено да упада на туђу својину, на поморске објекте.

Између осталог руске власти су и саме, без принуде, ублажиле свој став, преквалификовавши оптужбу са члана пиратерија на члан хулиганство. Томе је доста допринела изјава коју је дао председник земље Владимир Путин. Иступајући на међународном Арктичком форуму, он је директно рекао да ухапшени еколози, наравно, нису пирати. При томе шеф државе је скренуо пажњу на то да је гринпис крајње неповољно одабрао време за своју акцију. Узимајући у обзир висок ниво терористичке опасности у читавом свету, граничари и чувари платформе Приразломнаја нису могли да делују мање оштро. Са тим се слажу чак посматрачи лојално расположени према Гринпису. На пример, експерт Центра за поморско право Василиј Гуцуљак.

- Дејства активиста Гринписа не могу се назвати беспрекорним. Требало је да имају у виду да је то објекат повећане опасности. Ако полазимо од норми међународног поморског права, таквим платформама не сме се приближавати ближе од 500 метара. Исти ти граничари или обезбеђење платформе могу да претпоставе да под натпиом Гринписа делује нека терористичка организација. Зато, наравно, у том тренутку дејства граничара су била оправдана.

Инцидент са учешћем Гринписа у Печорском мору се десио 18. септембра. Тада је група еколога, допловивши ледоломцем Арктик санрајз до плтформе Приразломнаја, покушавала да окачи на њу плакат. Самим тим они су хтели да изразе протест против планова да се у Арктику започне експоатација нафте и гаса. Акцију су пресекли руски граничари, задржавши читаву посаду брода и пребацивши је у Мурманск. Свих 30 чланова посаде било је ухапшено.

Артјом Кобзев,