Викрамадитја се придружила индијској флоти

Званична предаја индијској флоти носача авиона Викрамадитја, обављена 16. новембра, важан је догађај за руску бродоградњу.

Викрамадитја је други изграђени у Русији прави носач авиона који носи авионе са обичним полетањем и слетањем. То је такође први брод овакве класе изграђен у бродоградилишту на данашњој територији Русије.

Викрамадитја је редикално прерађен совјетски носач авиона Амдриал горшков, који је био укључен у састав снага сталне готовости совјетске флоте 1988. године. На крстарици Адмирал Горшков могли су да се базирају само врло несавршени авиони вертикалног полетања и слетања Јак-38 и хеликоптери. Његово претварање у прави носач авиона који може да носи ловце МиГ-29К, представљало је сложен задатак, упоредив са изградњом новог брода. Замени је подвргнута практично сва палубска опрема и више од 3000 тона металних конструкција.

Сложеност и необичност задатка условила су многобројна кашњења у реализацији уговора и премашивање првобитно договорене цене. Уговор за прераду брода био је склопљен 2004. године и претпостављало се да ће радови бити завршени 2008. године. Касније померање рокова негативно се одразило на руско-индијску сарадњу, стално остављајући поводе за негативне чланке у штампи.

Ипак тако дуготрајни рокови реализације пројекта нису необични. Недовршени совјетски носач авиона Варјаг био је пребачен у Кину 2002. године, радови на њему су били завршени тек 2012. године. При томе у случају Варјага обим преправљања је био много мањи него у случају Викрамадитје.

Већина техничких решења за Викрамадитју је урађена поново. Брод има много ефикаснију и савршенију радиоелектронску опрему, нов погонски уређај. Производња неких видова опреме за осигурање полетања и слетања авиона морала је да буде започета поново. Фактички Викрамадитја је много савременији брод него руски носач авиона Адмирал Кузњецов, са бољим условима за службу и живот посаде.

Викрамадитја је прошао све пробе, носач авиона има савременије борбене авионе и највероватније много раније достиже бојеву готовост. На крају крајева, без обзира на сва кашњења, договор о изградњи овог брода између Русије и Индије био је повољан за обе стране.

Василиј Кашин,