Научници написали пуну „биографију“ праисторијских бизона

Руски научници пружили су први детаљни приказ начина живота праисторијских бизона. До сада о фосилним преживарима из леденог доба постојали су само фрагментарне представе, јер је у свету пронађено веома мало добро очуваних остатака њихових представника. Руско откриће – целовити примерак праисторијског бизона, који је пронађен прошле године на крајњем североистоку Русије, у тундри,- омогућава свестрано проучавање „биографије“ праисторијске животиње.

Праисторијски бизони су били међу најбројнијим врстама животиња леденог доба, али за научнике они су дуго времена представљали загонетку. Ради се о томе, да пронађени остаци животиња нису омогућавали да се направи комплетна слика о њиховом начину живота. Током протеклих стотину о по година на простору Евроазије и Северне Америке било је само неколико проналазака. Уз то, већи део су чинили представници далеко старији од 10 хиљада година, и веома су лоше били очувани. Тако да је било веома тешко прецизно рећи о врсти њихове исхране, специфичностима адаптације на хладну климу, природну околину у којој су живели.

Остаци џиновског примерка, који је пронађен прошле године у ушћу реке Раучуа на западу Чукотке, на крајњем североистоку Русије, омогућавају да се готово у потпуности реконструише начин живота праисторијских бизона. Мештанин је пронашао добро очувани примерак животиње, - са кожом и крзном, чак се очувао садржај желуца праисторијске животиње. Изузетан проналазак су проучили палеонтолози неколико руских академских института.

Према подацима радиоугљеничке анализе, овај бизон је живео пре 8 хиљада година, почетком средњег холоцена. У пермафросту на североистоку Русије доста често се проналазе замрзнуте животиње и мумије сисара плеистоцена: мамути, носорог крзнаш, коњи, ждеравци, леминзи,- истиче учесник пројекта Фјодор Шидловски. Међутим остаци бизона холоценског доба до сада се нису сретали. Проналазак на реци Раучуа је први своје врсте.

Највероватније бизона су напали вуци. На то указују дубоке повреде на костима, од уједа. Такви трагови су више карактерисични за чопор вукова, него за медведа или пећинског лава. Према стању зглобова, бизон је био 6-8 година стар.

Крзно фосилног бизона је било јаче, него код његових потомака, савремених канадских шумских бизона, имало је боље карактеристике заштите от хладноће. То су резултати испитивања примерка бизона, која су извршена уз помоћ електронског микроскопа са скенирањем.

Научници су испитали остатке хране из желуца бизона. Испоставило се да је мени праисторијског џина садржао ливадске житарице, шаш, жбуње. По свему судећи бизон се хранио на влажним ливадама, у шипражју. Осим тога се хранио маховином, која нема хранљиве вредности. Очигледно је она доспела приликом захватања траве уз саму земљу.

Олга Соболевска,