Драшковић: У Црној Гори није ријешен проблем СПЦ – заштита њене имовине, свештенства, поштовање канонског статуса

14.12.2013. год.

Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором у Србији Славка Драшковић изјавила је да очекује период добрих односа са Црном Гором и да вјерује у добру сарадњу у рјешавању питања положаја србског народа у Црној Гори.

Драшковић је нагласила да су још уставно недефинисан правни положај Срба у Црној Гори, већински србски језик и ћирилично писмо, али и да је несразмјерна заступљеност Срба у државним органима.

„Проблеми су и непостојање културно-просвјетне аутономије, неостварено право на двојно држављанство, недефинисано право на национална обиљежја и симболе. Није ријешен ни проблем Српске православне црквеСПЦ, заштита имовине, свештенства, поштовање канонског статуса“, рекла је Драшковић Танјугу.

Она је навела да није дефинисан статус србског народа у Црној Гори, пошто Устав не говори о србском народу као конститутивном народу иако он, по посљедњем попису, чини 28,73 одсто становништва.

„Срби нијесу ни национална мањина, јер статус националне мањине има народ који броји до 15 одсто становништва. Закон не дефенише какав статус има група која броји више од 15 одсто становништва“, нагласила је Драшковић.

Према њеним ријечима, србска заједница сматра да Срби у Црној Гори не могу да буду национална мањима и да треба да добију статус конститутивног народа.

Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором је подсјетила да се у Црној Гори 43 одсто становника изјаснило да говоре србски језик, а да 37 одсто говори црногорски, али да србски језик није службени већ је у категорији као албански, којим говори 5,27 одсто становника или хрватски којим говори 0,43 одсто.

Као велики проблем, Драшковић је апострофирала и то што је 2004. године србски језик укинут у школама и умјесто њега уведен матерњи језик, који је 2011. године преименован у црногорски језик.

„Имамо низ питања на којима очекујемо добру сарадњу да почну да се рјешавају“, закључила је Драшковић.

Извор
Светигора

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »