Хришћанство као појас за спасавање за Европу

Западна штампа се шарени од наслова о ускраћивању права хришћана у Европи. Експерти са бригом констатују да традиционална европска цивилизација гасне и расту појаве исламске алтернативе.

На пример, недавни скандал у Британији, изазван одлуком руководства трговинске мреже Маркс енд Спенсер да пружи право продавцима муслиманима да одбију да услужују купце који купују алкохол или сивњетину. При томе званични представник компаније је изјавио да Макс енд Спенсер раде на стварању средине без дискриминације и зато излазе у сусрет жељама својих сарадника.

Занимљиво је да је Макс енд Спенсер намеравао да прошири нову политику на представнике других религија, између осталог на хришћане који не желе да раде недељом, и Јевреје који поштују суботу. После мноштва негодовања руководство компаније је опозовало одлуку (што није утицало на оне који су се придружили позиву за бојкот ове трговинске мреже).

Скандал је утихнуо, али талог је остао. Говори професор Високе школе економије Олег Матвејчев.

- Доласком глобализације поново постаје актуелна идеја: завади па владај. Одатле и потиче култивисање разних разлика. У том се састоји филозофија постмодерне. Ова филизофија није да је непомирљива са хришћанским вредностима. Она је непомирљива са вредностима било каквог колективног идентитета. Она тежи разарању.

И прво што је подвргнуто разарању у Европи то је хришћанство. Пошто је оно своје, рођено, блиско. У принципу то иде још од епохе Просвећености. Пример су показали Французи. Сада је дошло до тога да је фактички немогуће срести верника европљанина.

Како се испоставило, световна етика Европе има и географске оквире. И они кога је Европа позвала да подржи своју економију не желе да је деле, чак ако схватају суштину дешавања. Дошљаци имају своје мишљење о томе шта је добро, а шта лоше, што је постало велико изненађење за земље домаћине. Поново дајемо реч Олегу Матвејчеву.

- Један од главних захтева ове етике се састоји у томе да можемо да чинимо све, али са самим собом: тетовирања, самоубиства, еутаназија, измена пола, расе, домовине. Главно је не нашкодити другом човеку. То је несумњиво утопијско правило. Сада се појављују конфликти када један човек направи нешто са собом (на пример нацрта себи на челу крст) а други изјављује да тај крст вређа његова религиозна осећања.

Европљани улажу огромне напоре да створе свет од мноштва цивилизација, другим речима свет који не припада ни једној цивилизацији и лишен је културног језгра. Они се варају. Чисто искуство и здрав разум нас уче да без јаког темеља никаква кућа не може да се изгради под притиском спољне средине.

Сегеј Дуз,