Инсекти ће помоћи

Ражнићи од буба и јелење млеко - такав мени предложиле су човечанству УН 2013. године. Оне прогнозирају прехрамбену кризу на Земљи наредних деценија. Да би се она избегла, експерти саветују промену потрошачког понашања: смањење нивоа куповина «непотребних» намирница и коришћење нетрадиционалних за већину земаља извора беланчевине.

Становништво Земље избацује као смеће отприлике трећину укупног обима намирница – више од милијарду тона, израчунали су у УН-у. Истовремено у свету гладује око 870 милиона људи. УН позивају да се бори против расипништва избалансиранијим прилазом култури потрошње: например, куповати «ружно» воће и поврће, јер се оно пре свега баца. Или, осим крављег млека пити млеко магарица, камиље млеко и млеко других животиња. Међутим, ако ни то не помогне, онда, према мишлењу експерата, свет се мора обратити необичним изворима хранљивих материја.

Према подацима УН, више од хиљаду и по врста инсеката могуће је употребљавати као храну. Они су богати беланчевином. Међутим, да ли је она корисна за човека, није познато, - сматра главни лекар клинике «Исхрана и Здравље» Михаил Зејгарник.

- У инсектима заиста има много беланчевине. И то, мислим у било којим инсектима. Међутим, питање је квалитет те беланчевине, да ли је организам добро асимилира. Мада у многим културама инсекте користе као храну.

Инсекти су обична храна за скоро две трећине становништва Земље. Међутим, то су углавном региони, који се ионако боре против глади помоћу инсеката. Разијеним земљама и земљама у развоју такав сценарио за сада не прети, - уверена је аналитичар за робна тржишта брокерске куће «Откриће» Оксана Лукичева.

- Данас у свету нема кризе намирница. Напротив, постоји вишак намирница од жита и меса. Ефикасност пољопривреде се повећава сваке године, зато не вреди да се говори о инсектима. Проблем није у мањку хране, већ у мањку новца. Не вреди препоручивати сиромашним земљама да користе као храну инсекте, мада је то можда и корисно. Потребно је решавати пре свега економске проблеме да не би постојао проблем глади као такав, јер је проблем мањка намирница углавном измишљен.

Мада је такав начин исхране могуће користити у читавом свету – инсеката је за то довољно. Натерати људе да се обрате нестандардним намирницама није лако. Ради се о навикама, - уверен је Михаил Зејгарник.

- Култура исхране се развијала током миленија у сваком историјском и географском региону. Сваки народ је стекао своје прехрамбене навике. Није реч о физиологији – хоће ли представници народа Крајњег Севера пробавити инсекте, већ хоће ли они их јести? Хоће ли моћи они, ко пропагира такву храну, да науче људе, који се нису навикли на њу, да једу инсекте? То је велико питања. Ја не бих јео.

Последњих година у Европи се више не гаде од егзотичних јела од инсеката. Међутим, служе их не као средство борбе против глади, већ као специјалитете, вешто припремљене и сервиране. Пре неколико година у Сардинији је постао помодан покварени сир са ларвама сирне муве. Током дужег времена је он био забрањен, али је жеља за егзотиком била толико јака да је 2010. године била дозвољена његова продаја, те су га признали културном баштином Сардиније.

Марија Баљабина,