Јапан ће преоријентисати одбрану на Кину и Северну Кореју

Програм националне одбране у периоду после 2014. који је објавила јапанска влада изазвао је негативну реакцију Кине. Званични Пекинг је видео у њему препород јапанског милитаризма. Таква реакција је сасвим природна, пошто у оквиру овог програма Јапан у потпуности прекида са наслеђем епохе хладног рата, када је за важног противника сматран СССР (Русија). Нови програм у потпуности је концентрисан на нове опасности – Кину и Северну Кореју.

Судећи по документима које су објавили Јапанци, земља планира да реализује велика смањења основних видова наоружања копнене војске. На пример, сада снаге самоодбране Јапана могу да имају 600 тенкова и 700 артиљеријских система - у перспективи количина тешког наоружања треба да буде смањена до 300 тенкова и 300 артиљеријских јединица. Узимајући у обзир размере Јапана, може се признати да ће бројност копнених војних јединица са тешким наоружањем бити смањена до апсолутног минимума у случају крајње, непредвиђене потребе. Истовремено, увећаће се количина копнених снага за брзо реаговање са лаким наоружањем.

Јапан ће увећати број подморница са 16 на 22, разарача са америчким противракетним системом Иџис са 6 на 8, број ловаца са 260 до 280, биће модернизоване противавионске ракетне трупе копнене војске. Јапан такође намерава да битно увећа могућности контроле ваздушног простора на рачун додатних авиона даљњег радиолокационог идентификовања. Уз доступ продукцији америчке одбрамбене индустрије и солидне сопствене техничке финансијске могућности, Јапанци су у стању да постигну брзо повећање војног потенцијала.

У новом јапанском одбрамбеном програму указује се на потребу стварања потенцијала за извођење контранапада на острва Дјаоју у случају њиховог заузимања од стране друге државе. Ради тога ће бити купљени специјални десантни бродови. Осим тога, биће поклоњена пажња повећаној отпорности јапанске војне инфраструктуре пред лицем могућих ракетних напада. Указује се да Јапан разматра не само додатне мере за ПРО, већ и могућност формирања сопственог потенцијала одвраћања и наношења узвратног удара.

То може да значи да ће Јапан кренути путем Јужне Кореје и Тајвана и створити сопствене крстареће ракете, могуће на бази већ произведених у земљи противбродских ракета. У том случају Кина ће морати да јача противавионску и противракетну одбрану објеката своје војно-поморске инфраструктуре на обали Источног Кинеског мора.

Без обзира на то што планови које разрађује Јапан за модернизацију наоружања могу да створе одређене тешкоће за Кину у региону Источног Кинеског мора, размере војне модернизације две земље остају неупоредиве. Кина може да увећа број постојећих крстарећих рекате и њихових носача (бродова и авијације) до такве мере да може да нанесе Јапану моментални ненуклеарни удар огромне разорне снаге. Постојећи велики десантни бордови на ваздушни јастук типа Зубр у Кини, купљени од Украјине, већ озбиљно повећавају могућности кинеских трупа у борби за далека острва.

Истовремено војни кофликт није циљ ни једне од страна. Циљ Кине је да подстакне Јапан да призна постојање територијалног спора, започне преговоре и у перспективи узме у обзир интересе безбедности Кине. Јапан тежи да ограничи раст кинеског утицаја у региону, ослањајући се на савез са САД. Нови видови наоружања су потребни и једној и другој страни. У првом реду ради проширивања могућности политичког маневрисања приликом решавања територијалних проблема.

Василиј Кашин,