Уочи Божића

Необично време представљају новогодишњи празници. Још и зато што се сада као никада раније, при томе на најприроднији начин, мешају паганске и хришћанске традиције. Шта се може назвати важнијим празником за сваког хришћанина ако не Рођење Христово? Њега најављује Бадњи дан, а традиције када људи прерушени у разне маске певају песме директно нас одводе у паганство. Ипак...

Прво су коледарске песме певали 21. децембра, на дан зимске равнодневице. Преоблачили се у животињске коже, стављали маске. Ходали двориштима, певали песме, хвалили празник чијим доласком сунце се окретало ка пролећу, дани су постајали дужи, а ноћи краће. Сматрало се да коледари доносе у кућу успех и богатство. Зато је било уобичајено да се дарују слаткишима.

Као што видите, хришћанска традиција је променила само време одржавања овог обичаја. Коледари су почели да иду на Бадње вече уочи Божића. А сама коледарска песма се претворила у малу причу о величанственом догађају и похвалу главним актерима ове ноћи.

Истине ради да приметимо да међу божићним коледарским песмама, без обзира на сву величанственост догађаја који оне позивају да се прослави, постоје не само свечане, већ и врло веселе мелодије.

По правилу, коледарске песме немају аутора. И сваки лингвиста ће наћи у њима мноштво граматичких и стилских грешака. Али све се искупљује искреношћу, добротом и светлом радошћу којом су прожете ове песме. И немогуће је оставити затворена врата када се чују гласови и смех коледара. Можда ћете се и ви сами обући у шарену сукњу, мараму и перле или широке панталоне и карневалску маску, узети повећи џак и кренути у бадњу ноћ да прослављате рођење Спаситеља и пожелите пријатељима и суседима срећу, успех и богатство у кући.