О мигрантима до лукавости

Европска комисија је представила упутство које ће одређивати право незапослених миграната из земаља ЕУ да живе у другим државама ЕУ и добијају у њима социјалне олашкице. Ипак критеријуми оцене су толико магловити да стварају повољну средину за злоупотребе. Посебно узимајући у обзир раст протекционистичких и отворено националистичких расположења у земљама ЕУ – сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Да подвучемо да је реч о мигрантима унутар ЕУ, тачније, на пример, о Румунима и Бугарима, који су стигли у Немачку или Француску, које и сада држављанство државе ЕУ не чини потпуно заштићеним у правом погледу у другој земљи ЕУ. И аутори новог европског документа не могу се оптужити да им недостаје лукавости. Они предлажу списак критеријума који ће тобоже помоћи властима да одреде честитост и савесност емигранта. То су резултати тражења посла, састав породице, укупан рок боравка у земљи, постојање сопственог стана како у домониви, тако и у гостима или чак – врхунац конкретике! – друштвена делатност кандидата.

Али најважније је да право одлучивања по свим наведеним критеријумима припада земљи где је мигрант стално настањен. А како управо националне владе могу да се однесу према мигрантима, сведоче дебате у истој тој Великој Британији – где се већ говори о увођењу квота за мигранте. У среду и четвртак предлоге Европске комисије ће размотрити посланици Европског парламента и ватрене дискусије су неизбежне. Али тешко да је само руководство ЕУ у стању не смао да прими, већ и да реализује конкретније и ефикасније мере, сумња директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин:

- Строго говорећи, треба одржати испит на знање језика, знање устава и исељавати људе. То се односи не само на мигранте, већ и на оне који су рођени у Немачкој или Француској, али не знају локални државни језик, не знају законе, или не желе да раде. Наравно, то се неће дешавати сада, већ много касније. Постојеће владе, сматрам, нису у стању да реше никакве проблеме уопште.

Ипак, чак у актуелној ситуацији претњу која проистиче од радне миграције не треба прецењивати, сматра шеф катедре за европске интеграције МГИМО МСП Русије Николај Кавешњиков. Он сматра да слабије европске економије ипак неће повући на дно своје јаче партнере:

- Јер стандард зависи пре свега од нивоа развоја националне економије. А то је пре свега конкуретност компанија, привредних оператера. Да, у старим земљама ЕУ појављују се одређени проблеми због појаве радника из нових земаља ЕУ. Али негативан утицај тих процеса ипак заостаје за оним користима које европска економија стиче од уједињавања.

Нове инструкције Европске комисије удобне су и европским бирократама и националним владама. Први ће реферисати о важном кораку у решавању проблема миграната. Други ће оставити себи и чак појачати контролне функције у суздржавању прилива Бугара, Румуна, Рома или Хрвата.

Петар Искендеров,