Тајне језера Восток и геном древног човека

Истраживање антарктичког језера Восток које су обавили руски научници ушло је у топ 10 научних хитова 2014. године угледног научног часописа New Scientist. У години која је наступила научници треба да открију да ли у језеру – под високим притиском, без сунчеве светлости, у потпуној изолацији – постоји живот. Највише позиције на рејтингу заузела су истраживања генетичара о клонирању древних бића.

Међу очекиваним открићима године су подаци који ће бити добијени након анализе узорака воде из језера Восток, сигурно сакривеног испод слоја леда дебелог четири километра. Они ће омогућити да се донесу закључци о томе да ли постоје живи организми у воденом слоју језера које се неколико милиона година налази у потпуној изолацији од било каквих контаката с атмосфером. Такође, светска наука ће добити знања од непроцењиве вредности у области геологије, истакао је за „Глас Русије“ шеф Руске Антарктичке експедиције Валерије Лукин:

- То ће нам омогућити да испитамо земљиште језера, да оценимо геолошку историју наше планете. Зато што светска научна заједница сад не зна шта представљају слојеви тла који се налазе испод ледника Антарктика.

Осим тога, по мишљењу Валерија Лукина, методика, инжењерска решења и технологије, које су руски научници применили у току рада на језеру Восток могу добро доћи у трагањима за животом на другим планетама Сунчевог система. Ово је повезано с тим што су језера Антарктика која се налазе испод ледника најидеалнији географски објекат на нашој планети који омогућава моделовање оваквих услова.

Још један очекивани напредак су генетска истраживања. У западним научним круговима је уврежено мишљење да данас постоје шансе за клонирање древног човековог претка – Homo Erectus. Раније се на Земљи није могао пронаћи материјал наших „далеких рођака“, али су научници недавно успели да добију митохондријски геном пећинског човека из Шпаније. По мишљењу научног сарадника Института за биохемију и генетику Уфимског научног центра РАНК Константина Китајева, неће моћи да се добије клон древног хоминида, али ће и генетско проучавање његових остатака бити довољно за више дисертација.

- Сасвим је реално да се може добити геном. Чак и на основу минималних осатака костију... али тешко да ће моћи да се прочита у потпуности. Вероватно на око осамдесет одсто. Он се не може клонирати, зато што нису остале живе ћелије. А приликом читања генома добијамо прилично детаљне информације о ћелији, али се она сама засад не може створити, чак ни ако је геном прочитан у потпуности.

Што више генетичари сазнају о томе каква је некада била грађа човека, убеђен је научник, како су живели, какве су гене имали, тим лакше ће моћи да се решавају проблеми који данас постоје. На пример, болести, које су се код нас сачувале још од давнина, моћи ће да се излече ако се буде знало који гени учествују у стварању тих болести. Врло је важно да се зна, истакао је Китајев, какви су гени били раније и какви су сад постали. Ова разлика ће помоћи научницима да боље схвате генетику савременог човека.

Павел Силајев,