Политика премијера Понта

Приближавају се мајски избори за Европски парламент и самим тим се загрева друштвено - полтичка ситуација у Европи. Али, већ на позадини ових догађаја у последње време се издваја реторика шведских парламентараца и министара који разлог за сопствене социјалне проблеме налазе у политици премијера Румуније Виктора Понта.

Према подацима Европске комисије, Румунија је добила између 2007 и 2013.године – 3,68 милијарди евра за локалну социјалну интеграцију тамошњих Рома. Ипак, до сада је искоришћено свега 27% ових средстава. Ето каква је ова финансијска „скромност“.

Ипак, министра за питања интеграција у влади Шведске из Либерлане партије Ерика Уленхага ова штедљивост није обрадовала. У интервјуу шведској новинској агенцији ТТ он је ову ситуацију назвао „шокантном“ при којој, „ми распоређујемо ресурсе, које чак ни чланови ЕУ не користе“.

Каква је веза између финансијске и социјалне политике владе Румуније и дневног реда шведског парламента? Како се показало- најдиректнија. Јер, 9 од 10 просјака у Шведској су Роми. А то значи да су за њихово појављивање у Шведској одговорне Румунија и остале државе Централне и Источне Европе које имају Ромску популацију.

Проблем Рома је актуелан практично у читавој Европи, а у том смислу и за државу тако далеку од Румуније као што је Француска, где је већ од 150 до 200 хиљада Рома добило држављанство - рекао је за „Глас Русије“ руководилац Центра француских студија Института Европе РАН Јуриј Рубински:

- Са једне стране, Роме који живе у Француској не би требало поредити са емигрантима из Северне Африке или са Арапима. Ипак, са друге стране, њихов начин живота и степен интеграције у француско друштво је различит. Има оних који су потпуно интегрисани, чија деца иду у француске школе. Али, многи ипак настављају свој номадски начин живота. Овде и долази до трвења са локланим становништвом и општинским властима.

Уз то, говорећи о садашњем узбуркавању страсти у ЕУ поводом проблема Рома и имиграната уопште, не би требало испустити из вида да државе чланице не могу да контролишу ток миграната чак ни на територији саме организације (у коју улазе Шведска, Француска и Румунија) и то није ништа чудно, већ последица политике „једниствене Европе“.

Не чуди да почевши од 1. јануара2007.године, примивши у своје редове Румунију и Бугарску, неке државе чланице ЕУ су увеле забрану запошљавања грађана нових чланица. Управо ВеликаБританија је одмах увела и нове забране- сада је онемогућила имигрантима приступ социланим службама. Тако испада да одређене државе унутар система ЕУ фактички делују у аутономном режиму.

Петар Искендеров,