Ефекат врата вртешке

Изашао из једног крила и ушао на друго – отприлике тако може сликовито да се замисли периодични прелазак политичара који напуштају своје дужности у друге сфере делатности. Европска комисија, на пример, назвала је ових дана овај процес ефектом врата вртешке. У принципу, у сличној транформацији функција, рекло би се, ништа страшно нема. Између осталог, то је тачно само док се не дотакну интереси великог бизниса.

У реферату Европске комисије представљеном ових дана о проблемима борбе против корупције, о чему је већ било саопштено раније, садржи се позив влади Немачке да утврди јасна правила преласка бивших политичких посленика на руководеће дужности у финансијске, економске и остале привредне структуре.

Један од повода за прекоре од стране Европске комисије на рачун Берлина могла је да буде, како сматрају експерти, дискусија која се повела последњих месеци у Немачкој поводом означеног преласка Роналда Пофалија, бившег шефа ресора федералног канцелара и сарадника Ангеле Меркел из странке ХДС, у управу акционарског друштва Немачка железница. У бундестагу се воде спорови поводом утврђивања рока у којем бивши политичар нема право да прелази у сферу бизниса.

У датом случају није реч о корупцији као таквој, већ о могућностима лобирања, када бивши политичари, заузевши поједине дужности у бизнис структурама, доносе тамо као улог личне пословне везе и утицај стечен годинама.

За супротстављање притиску ове у суштини међународне армије скривених бизнис-дипломата усвојен је Кодекс понашања за чланове Европске комисије и посланике Европског парламента. Између осталог, комесар ЕУ који напушта своју дужност нема право да прелази у бизнис током 18 месеци. Осим тога, експерти комисије и парламента током две године воде специјални Регистар транспарентности лобистичке делатности. До краја прошле године, према опрезним оценама према изразу аустријског Интернет-портала ЕУ-Инфотек, број лобиста из ЕУ приближио се већ цифри од 30 000 људи.

У принципу, како сматра на пример посланик Европског парламента из фракције Зелених Јан Филип Албрехт, нису сви лобисти лоши. Јер они често иступају као саветници или експерти. Говорити о потпуној независнсоти уопште тешко да је могуће, сматра шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов.

- Наравно, бизнис разматра политичаре таквих размера као што је бивши шеф немачког „канцлерамта“ као снажни инстурмент за лобирање. Али лобирање није корупција. То су везе, то је хомо психологикус, у мањој мери хомо економикус. Није тајна између осталог да посланици и европског и националних парламената изражавају интересе не само својих бирача, већ и бизнис удружења и концерна. Од тога се не може побећи.

За сада су се врата на окретање у Немачкој између политике и бизниса на извесно време заглавила. Да ли ће то дуго трајати?

Олег Севергин,