Сакријте «Горски вијенац» на неко сигурно место, док још није касно

Откако су немачки званичници без околишања поставили седам услова за даље приближавање Србије Европској унији, међу којима је био и онај услов да Срби морају да промене своју свест, од тада је тај процес преумљавања попримио хистеричне размере, јер је јуче тужитељка Хашког трибунала устврдила да је Петар Петровић Његош - ратнохушкачки писац који је заговарао геноцид.

И што је још злокобније, она је практички и Његошеве поклонике који рецитују његове стихове такође оптужила за исто злодело. Из тога произилази да би „Горски вијенац“ могао да буде поистовећен са Хитлеровим „Мајн Кампфом“, а сваки Његошев читалац који наглас прозбори неки његов стих – био би такође проглашен за злочинца.

На такав суморни закључак наводи најсвежији случај из хашке суднице са суђења Радовану Караџићу, где је тужитељка Густавсон опширно цитирала стихове из «Горског вијенца», и то дијалог владике Данила и Вука Мићуновића, у којем се по њеном мишљењу позива на етничко чишћење. Она је тиме Његоша представила као инспиратора, а Караџића који је рецитовао Његошеве стихове, као извршиоца злочина.

Наравно, ово је само логичан наставак покушаја промене свести и целокупне српске историје, који је започео са тврдњом западних историчара да је Гаврило Принцип био гнусни атентатор, а ако се настави пасивно посматрање таквих стремљења, онда је готово извесно да ће пре или касније на оптуженичкој клупи Хашког трибунала да заврше и Карађорђе због прекорачења дозвољене самоодбране, као и Милош Обилић за недозвољено поседовање хладног оружја, док ће једино можда Вук Бранковић бити постхумно предложен за Нобелову награду за мир, због показане толеранције према људима друге вере и нације.

Међутим, иако се на први поглед такав развој догађаја може учинити донекле духовит, стварност је далеко озбиљнија, јер се у домаћој јавност синтагма „о потреби промене свести“ чује све чешће и то у најразличитијим приликама - од политичких интервјуа, па чак до спортских догађаја, што све заједно указује на доследно испуњавање постављеног немачког захтева.

Сетимо се само неких случајева у којима се јавно помињала нужност промене у умовима људи. Прво је вицепремијер истакао значај «промене начина размишљања и стварања новог вредносног система у Србији», а затим је недавно изјавио да«највећи проблем лежи у томе како променити саму свест Срба». То је поновио и министар финансија, када је изјавио да «предстоји велики посао на промени свести». А потом се та фамозна парола појавила чак и тамо где је никада не бисте очекивали, као рецимо у вокабулару министра омладине и спорта, који је такође дословно казао да је у Србији «потребна промена свести друштва».

И мада се та промена свести у правилу представља у позитивном контексту, остаје чињеница да се она у тумачењу немачких парламентараца пре свега односи на промену свести према србским националним интересима, вековном систему вредности и културном идентитету.

Према томе, судећи по најновијој оптужби хашке тужитељке, која само заступа своје моћне западне налогодавце, чини се да је после српске прошлости, сада дошла на ред да се криминализује и народна књижевност, па неће бити нимало чудно ако нови услов из Брисела буде и забрана Његошевих стихова, на којима су читаве генерације обликовале своју свест. Зато сакријте на време свој примерак «Горског вијенца» на неко сигурно место, док га нису забранили. У име европских вредности.

Ратко Паић,