Аустралија и кинеска војна експанзија

Кинеска флота је први пут обавила вежбу с борбеним пуцањем недалеко од обале Аустралије. Обука је изазвала озбиљан одјек у аустралијској штампи и талас дискусија о томе на који начин земља треба да живи у условима све веће војне моћи КНР. Још никад демонстрација кинеске војне моћи није извршена у тако великој близини аустралијске територије.

Кинеска јединица која се, колико се може схватити, састоји од два разарача и десантног брода, заобишла је с југа индонежанско острво Јаву и прошла је недалеко од Божићног острва које припада Аустралији. Притом су Кинези вршили вежбу с борбеним пуцањем.

Тешко да ће протекла обука бити последња, и о томе су говорили неки кинески научници у интервјуима које су дали аустралијској штампи. Аустралија је један од кључних војних савезника САД у Пацифичком обручу и место за лоцирање америчких војних објеката. Пошто је војно планирање КНР у коначном, усмерено на војно супротстављање САД у Тихом океану, нема ништа чудно у томе што ће се наношењу удара по америчким снагама на аустралијској територији и по самој Аустралији као савезнику САД посвећивати све већа пажња.

Сразмерно с порастом кинеске војне моћи Аустралија, као и неки други савезници САД у региону, све ће се више осећати као становници Западне Европе у време хладног рата. Важан задатак кинеске спољне политике биће да их убеди у то да недвосмислена проамеричка оријентација у супарништву које се развија нема перспективу. Да би то учинила Кина ће им, с једне стране, показивати предност од сарадње с КНР, а с друге – евентуалне страшне последице супротстављања.

У поређењу с другим изузетно важним америчким савезником у Пацифичком обручу – Јапаном – Аустралија поседује врло скромне оружане снаге које броје само 57.000 људи и огромну територију којој је потребна заштита. С развојем нових система оружја у КНР, на пример, подморница нове генерације и крилатих ракета морског базирања Аустралијанци ће се осећати све мање заштићено.

У аустралијској штампи се разматрају различите варијанте реаговања на појаву кинеских бродова у близини морских граница – али засад све варијанте реаговања имају крајње ограничен карактер. Питање је да ли Аустралија уопште може имати ресурсе за иоле ефикасно реаговање на пораст кинеске војне моћи. Пред лицем све већег пристиска од стране КНР Аустралија може имати избор – или да ослаби своје савезничке односе с САД у замену за побољшање односа с Кином, или да у потпуности следи америчку политику у питањима безбедности у Азији.

У сличној ситуацији у јеку хладног рата европске земље су чиниле различит избор у зависности од расположења сопственог становништва и унутрашње политичке ситуације. То је приморавало и САД, и СССР да предузимају покушаје мешања у унутрашњу политику европских земаља и да повећавају размере обавештајних операција на њиховој територији.

У целини, хладни рат у Европи је представљао пример за то како су међусобни страх и неповерење који су прерасли у војно супротстављање, стално захватали нове области живота друштава, и како су неизбежно водили ка порасту војних трошкова, скандалима у унутрашњој политици и јачању војне реторике. Да ли ће ову логику следити америчко-кинеско супротстављање у Азији?

Василиј Кашин,