САД ратују за Иран

Судбина држава које не воли Америка жалосна је. И прва места у црном списку Вашингтона већ скоро 35 година заузима Иран.

Од како су земље 1980. године раскинуле дипломатске односе, многи сматрају да САД желе да уклоне противника са лица земље. Али 24. септембра 2013. године Барак Обама је у говору на Генералној скупштини УН изјавио: САД не желе смену режима у Ирану. То је звучало чудно. Али како се испоставило, САД не само да не желе, већ чине све да се остваре сви геополитичке снови Техерана.

Тако у Авганистану, када је Иран већ био спреман да ратује са заклетим противницима шита, талибанима и чак је објавио масовну мобилизацију, САД и НАТО пожурили су да за њега ураде тај прљави посао. И Авганистанци сада мрзе не Иран, већ САД и Европу, и традиционалне сфере утицаја на западу земље припале су Техерану без боја.

Све то могло би да се сматра досадном грешком. Али исти такав сценарио уз помоћ врло искусних дипломата и шпијуна већ је био одигран у корист Ирана и у Ираку. Према мишљењу доцента катедре за оријенталистику МГИМО Шаха Махмуда, уништивши режим Садама Хусеина, САД су активно допринеле да се у Ираку појави проирански шитски режим. Истог мишљења се придржава и познати ирачки политичар Ајад Алауи. Као амерички кандидат за дужност предедника Ирака, у одлучујућем тренутку он је пронашао да су САД дале предност шиту Маликију у односу на њега. Према речима Алауија, САД су једноставно дале земљу Иранцима. Данас је Ирак иранска колонија.

Занимљиво је да и у Ираку, и у Авганистану, Америци је помогао да уништава непријатеље Ирана ирански генерал Касем Сулејмани. Шеф Кодс-а, спољне обавештајне службе Корпуса страже исламске револуције још на јесен 2001. године организовао је активну размену поверљивих информација између специјалних служби Ирана и САД. Како се сећао амерички дипломата Рајан Крокер, тада су му Иранци предали детаљну карту положаја талибана, а он њима адресу функционера Ал-Каиде у иранском граду Мешхеду.

Али у јануару 2002. године председник САД Џорџ Буш неочекивано је прогласио Иран делом осовине зла. Како се сећа Крокер у интервјуу за Њујоркер, само једна реч у председничком говору је променила ток историје. Али не у односима специјалних служби две земље. Има сведочења да је Сулејмани помагао САД у одабиру кандидата шита за прву владу ирака. И председник Ирака постао је проирански расположен курдски политичар Џалал Талабани. Премијер је шит Нури ал Малики.

Када су се односи покварили, ирански утицај је био већ тако велик да Американци нису могли да ухапсе Сулејманија за време његовог доласка у зелену зону Багдада, а касније су пустили задржаног у Ираку генерала иранских специјалних служби Мохсена Чизарија. Вероватно не без подршке Техерана ирачко руководство је инсистирало на повлачењу трупа САД из ове земље. Како је рекао један од бивших ирачких министара, десет година односа САД и Ирака је отишло у ветар.

Сада се исто понавља у Авганистану. САД, чини се, нису против тога што Иран плаћа огромне суме руководству ове земље, а први потпредседник Авганистана је проирански расположени шит Мохамед Фахим. Изгледа да због бонуса Техерану САД инсистирају на томе да после 2015. оставе у земљи своје војнике, как оби ефикасно наствили да одвлаче локалне џихадисте од обрачуна са шитима.

Али Техерану амерички војници у Авганистану изгледа више нису потребни. Пошто има договор о стратешком партнерству са Ираком, и са Авганситаном, Иран, као што је било својевремено у Ираку, подржава став Хамида Карзаја да не потписује са Вашингтоном билатерални споразум о безбедности. То значи потпуно повлачење трупа западне коалиције по ирачком сценарију. А можда по иранском?

Вадим Ферсович,