Арктик: ново време, нови приоритети

Арктичка зона чини пети део територије Русије и поседује заиста огромне сировинске ресурсе. Мада нису још истражена сва скровишта овог кутка наше земље. Ипак важно је имати у виду да Арктик није просто територија богата нафтом и гасом са великим транзитним потенцијалом, већ и крхки екосистем и јединствено културно наслеђе.

Зато тамо човек треба да ради са великом одговорношћу и бригом о очувању овог у сваком погледу изузетног региона.

Арктик су последњих деценија разматрали искључиво као зону стратешких интереса. Комплекса наоружања у арктичком региону има мање, одвијају се консултације и о смањењу система ПРО. Сада су земље супарнице због ресурса, комецијалне репутације, тржишта пласмана. А постављањем нових акцената променили су се и планови држава поводом Арктика. Русија је обновила своју стратегију 2008. године и потврдила је одговарајућим документом, истиче амбасадор за специјалне мисије, представник Русије у Арктичком савету Антон Васиљев.

- У документу Основе државне политике РФ у Арктику у периоду до 2020. године ми смо формулисали јасне националне интересе, око којих се гради унутрашња и спољна политика Русије. Имамо 4 фундаменална циља: ресурси, мир и стабилност, очување крхких арктичких еколошких система. Четврти наш фундаментални национални итерес у Арктику је коришћење наше природне конкурентске предности – Северног поморског пута.

Разрада налазишта горива у Арктику врши се пуном паром. Због топљења ледника постају доступни нови извори који су се раније скривали под слојем леда. Ипак супарништво међу земљама за нова налазишта не може да постоји. Скоро сви арктички ресурси се налазе у одређеним економским зонама, тачније припадају појединим државама. А по питању безбедности региона међународна заједница треба да буде активнија, каже професор Руске академије привреде и државне службе Александар Михајленко.

- То је врло важна геополитичка област. Овде је и сам Арктик, и Северни Ледени океан, и Северни поморски пут. За овај регион велико интересовање испољавају околне земље: Канада, Данска, Норвешка, САД, али и Кина, Јапан, Јужна Кореја. Важна питања везана за Арктик су безбедност, екологија, и наравно, комерцијални интереси.

Треба знати да је Арктик јединствени еколошки регион. Локалном екоситему се наноси озбиљна штета због економске делатности. А она понекад уопште не може да се надокнади. О раду на обнови и очувању крхке природне равнотеже говори заменик директора Научно-истраживачког института Арктика и Антарктика Александар Данилов.

- То је чишћење конкретних територија од већ нанете нагомилане штете: отпади, бурад, запуштени објекти. Такав посао се изводи на рачун грантова Руског географског друштва и Министарства природних ресурса на Земљи Франца Јосифа. Али слични радови чишћења воде се на нивоу региона. А глобално еколошка безбедност у Арктику је отварање нових производњи које наносе минималну штету или уопште не штете животној средини, то су нове технологије.

Коначно, још један национални интерес Русије у Арктику је кроишћење наше природне конкурентске предности – Северног поморског пута. Ова маршрута је већ национална траснпортна комуникација Русије. 40% обалске линије Арктика спада у територију РФ. Друга предност је то што се ледови топе, пре свега управо са стране Русије. Док на пример западни пролаз Канаде биће отоврен много касније.

Кира Калинина,