Приватизација опасна по живот - и то буквално

Приватизација је опасна по живот – и то буквално, закључак је истраживања које у масовној приватизацији види главни разлог за нагли пораст стопе смртности у источноевропским земљама након слома Совјетског Савеза.

Тим британских научника објаснио је да је брзи прелаз из комунизма у капитализам широм источне Европе током деведесетих година довео до огромних социјалних поремећаја, а последица је била велико повећање стопе смртности међу радно способним мушкарцима.

Многа раније спроведена истраживања била су усмерена на процењивање непосредних узрока повећања морталитета, као што су алкохолизам, незапосленост или приватизација здравственог система.

Британско истраживање је, међутим, проблему пришло на други начин. Њиме се процењивао утицај који на здравље становништва имају економска политика и брзина и размере приватизације.

У земљама као сто су Русија, Казахстан и Летонија примењен је, како се наводи, „кратак, нагли и шок терапији раван процес приватизације”.

То је, наводе аутори студије, почетком деведесетих година утицало на драматичан скок стопе смртности међу мушким делом становништва тих земаља - стопа морталитета међу мушкарцима скочила је за 40 одсто.

С друге стране, у земљама које су реформе спроводиле споријим темпом и постепено уводиле услове слободне тржишне привреде, уочен је мањи број смртних случајева.

У државе које су се на најбољи начин избориле са драматичним променама система, у овом контексту, убрајају се Албанија, Пољска и Словенија.

Истраживање се истовремено бавило и значајем социјалне повезаности, па је закључено да у земљама у којима је велики број људи припадао некој од група за социјалну подршку, као што су црквене заједнице или раднички синдикати, такоде регистрована нижа стопа смртности.

Аутори истраживања су посебно оштри према баштини Џефрија Сакса, америчког економисте који је у време којим се истраживање бави био чувен по залагању за примену „транзиционе шок терапије”.

У студији се посебно указује на разлику између непосредних и посредних узрока повећаног морталитета.

Тако је тровање алкохолом означено као најважнији непосредни узрок наглог раста морталитета, уз лош начин исхране и све израженији јаз између западног и комунистичког система здравствене заштите.

Истовремено, отпуштање с посла, посебно када је реч о необразованијем делу радне снаге и особама без било каквог облика друштвене подршке, представљају један од главних посредних разлога за нагли скок смртности у транзиционим државама.

„Фајненшел тајмс”, који је такође објавио појединости овог истраживања, процењује да је убрзана приватизација у некадашњем совјетском блоку, током прве половине деведесетих година, одговорна за превремену смрт скоро милион људи.

Жртве масовне приватизације су животом платиле данак незапослености и крупним друштвеним поремећајима, закључује овај лист.